Подешавања / Settings

А после молитве, покушали смо да некако растумачимо овај језиви хаос безумних, нељудских грехова нашег народа…

Република Српска има изванредне односе са СПЦ, која је учинила све да идентитет српског народа буде апсолутно видљив, каже председник Српске Милорад Додик.

Деведесетих година прошлог века, када је савремени глобализам одбацио своју демократску маску, као што рептили одбацују прераслу кошуљицу и агресивно кренуо у остварење својих стратешких циљева српски народ одабран је за КРИВЦА и ЖРТВУ. Недовољно свесно верског и симболичког значаја српског народа у вечној борби добра и зла на овој планети, као и чињенице да се ослонац морао тражити у словенству и православљу а не у рестловима комунистичке моћи, тадашње српско руководство, предвођено Слободаном Милошевићем, превише времена је изгубило у објашњавању оправданости својих захтева вековним српским непријатељима, које нису занимали правда и аргументи већ само већ вековима зацртани циљеви. Анти-српски, анти-словенски и анти-православни.

Трагедија српског села је трагедија српског народа. Ова трагедија изгледа толико очигледна да је беспредметно да се било шта о њој каже. А са друге стране, понашамо се као да је све нормално.

4. новембра 1979. група иранских студената је упала у амбасаду САД-a у Техерану. Многе америчке дипломате су заробљене, свет је осудио упад и криза је трајала месецима. Међутим, оно што су Иранци нашли у амбасади није имало никакве везе са регуларним дипломатским активностима.

Неопходно jе jединство и међусобно уважавање представника српског народа на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини, закључено jе на састанку патриjарха српског Иринеjа и чланова Светог архиjереjског синода са водећим политичким представницима Републике Српске.

Према мишљењу председника РС, то говори да се задржава једна ригидна, подмукла политика према Србији и српском народу.

Власти и елите већ 15 година сложно заговарају став да је српски народ духовно и културно несавршен, недовршен и безвредан и да болесном упорношћу живи своју таму и незнање

Срамотно је, што је српски народ у мањем ентитету, у тренуцима када му пријети губитак досадашње стечене самосталности, умјетно подијељен, од стране својих политичара, на два супротстављена дијела што ће омогућити онима који желе да фактички укину Републику Српску да то ураде без икаквих напора.

Централна промоција најновије књиге др Војислава Шешеља, Српски народ мора да ослободи Републику српску крајину, одржаће се у среду, 8. октобра, у свечаној сали општине Стари град (ул. Македонска 42) с` почетком у 18 часова. – ово ти иде као прва реченица и болдуј и можеш и италик (крива слова)

Није проблем у прихватању чињенице да је Србија неслободна већ окупирана, него у чињеници да је идеја слободе потпуно нестала из „савременог светског поретка“ а нажалост и из моралног система српског народа.

У овој земљи су „амерички национални интерес“ и сви његови деривати – Божја објава. А о таквим стварима нема расправе. „Елита“ је само свештенички ред који шири објаву међу српским паганима. Из српске скупштине су сви јеретици протерани.

Прослављени српски глумац, Петар Божовић, у филму „Ноћ у кући моје мајке” има један веома занимљив монолог који је и нажалост и данас актуелан.

Поред јеврејског, народ који има страховиту одговорност управо за близину Божјег имена – нека ми се не говори о национализму или било шта томе слично – хтели ми или не хтели, јесте српски народ, страдалачки народ. Он се мора присетити да не сме никада напустити ту дивну одговорност коју има. Чини ми се да управо на чудесан начин губљењем Косова у државотворном смиспу, он добија чудесно ново осећање саборности и велике одговорности коју има.

Република Српска и српски народ нису слободни у БиХ. Они су стављени у оквире који су готово неиздрживи. Мораћемо једног дана да се ријешимо те неслободе која се зове БиХ“, рекао је Додик новинарима на Мраковици гдје се данас обиљежавају 72 године од Битке на Козари.

Ове године српски народ прославља један велики јубилеј. Навршава се сто година од почетка Првог светског рата. Прошло је сто година од како је витешка, српска војска ушла у рат са много надмоћнијим противником. Али то онда није било од пресудног значаја, народ је био вођен оном светолазаревском заветном поруком и поуком да „није битна сила која му прети, већ светиња коју брани“.

Они покушавају сад генерала Младића да осликају као неког идеалног команданта који је све апсолутно информације држао у глави и контролисао и наређивао све. И по данашњим стандардима нема војске која је успела ту врсту командовања да оствари, укључујући и америчку која сада води неколико ратова, и у Авганистану и у Ираку и ко зна где све, а од нас имају неупоредиво веће ресурсе. И финансијске и технолошке и људске.

“Тамо где политичке елите прихвате било какав утицај или вођство странаца, нема те земље”

„Народ Венецуеле је солидаран и увек на страни српског народа, поготово сада када Европска унија притиска Србију и утиче на њену унутрашњу и спољну политику“, рекла је Андари.

Исповест игуманије манастира Девич, о судбоносним данима за српски народ. Сматрамо да не можемо сами да савладамо искушења и дозвољавамо да нас „свако“ води