Подешавања / Settings

Постаје нормално да се сви најумнији Црногорци прогласе неспособним да знају којим језиком говоре.

Учесници Округлог стола „Језик и писмо у Републици Српској“, одржаног у Бањој Луци 25. новембра 2011. године, усвојили су следеће закључке:

Ко ће пре ући у црногорске уџбенике: српски језик или они који пропагирају хомосексуализам? Изгледа ови други, који су после параде у Будви гласно затражили хитне и неодложне измене у образовном црногорском систему, па чак и промену уџбеника између чијих корица би се нашли!

Црногорска опозиција оштро је данас критиковала одлуку Уставног суда о поништавању споразума ранијег премијера Игора Лукшића и опозиције о статусу језика у образовном систему, наводећи да је тим чином настављена политика дискриминације Срба у Црној Гори.

Промена назива наставног предмета из 2011. године била је резултат политичког договора власти и опозиције.

Момчило Златановић, лексикограф, сакупљач народних умотворина и професор универзитета у пензији, објавио је „онлајн“ речник говора јужне Србије. А у њему: „вртодупка“ је жена која превише мрда задњицом, а „мочка работа“ посао који је лоше одрађен.

Студентима стипендистима пројеката „Свет у Србији“ и „Србија за Србе из региона“ из 22 земље уручене су данас дипломе за успешно похађање обуке из српског језика.

Када као туриста дођете у Гдањск и околину, не треба да знате пољски да би сте се споразумевали са локалним становништвом. Овде већину житеља чине Кашуби, стари словенски народ, који одлично разуме српски.

Како се осећа српски отац када у породилишту у Грачаници за свог новорођеног сина добије екстракт рођених, с личним бројем бебе која је неожењена. Новој реалности на Косову и Метохији потребан је нови српски језик, нова косовска наука, нов идентитет, као би свакодневни живот био лакши.

Један говор намењен дипломцима Филолошког факултета доспео је ових дана у јавност. Написала га је професорка на истом факултету, проф. Др Рајна Драгићевић, и прочитала будућим професорима на њиховој апсолвентској вечери.

Резултати завршног испита из српског језика неће се бодовати приликом уписа ученика у средње школе,а ђаци ће бити рангирани на основу успеха из основне школе, резултата испита из математике и поена које им је донело учешће на такмичењима.

Председник Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да је решен случај крађе тестова из српског језика и математике

Осмаци који су имали у рукама резервни тест и вечерас га предали нашој редакцији тврдили су да је садржај тог теста око 19 сати почео да кружи интернетом и да су до њега могли да дођу сви заинтересовани ђаци.

Осим тих пораза, српски народ је доживео један од највећих пораза духовне врсте, када је у комунизму, после разговора и договора на Новосадском договору (1954) о замени српске ћирилице хрватском латиницом, доживео латиничење у огромном проценту, што данас Србе води затирању српске ћирилице и њеном општем замењивању хрватском абецедом.

Све режимске телевизијске и радио станице, сви његови штампани медији, потурачи прича по чаршијама и кафанама, међу њима и немали број наших бивших колега, све се то, сјутрадан, дигло да нас оцрни и прикаже плаћеницима опозиционих странака и митрополита Амфилохија (Риста Радовића – како су га они тада, у својој разуларености, ословљавали).

Српски језик је врста националног поседа који треба обрађивати, ограђивати и бранити – каже Милорад Симић, лингвиста и аутор информатичког здања српскога језика, који је у виду јавног сервиса, под знаком Српске дигиталне библиотеке, на адреси http://www.srpskijezik.com/, како каже, у договору са породицом, а по обичају српских добротвора, ставио на бесплатно коришћење српском народу.

Хашим Тачи, приликом последње рунде преговора Београда и Приштине у више наврата је проговорио на српском

У Бриселу не разматрају да ли постоје есенцијалне разлике међу језицима који се причају у Србији, Хрватској, Црној Гори и Босни и Херцеговини

Поводом „научно доказане истине: Хрвати причају српским језиком“ Сање Илић имамо да додамо за српски језик и писмо један важан податак: Хрвати причају својом стандардизованом варијантом (лингвистички) српског језика, али га пишу не српским писмом ћирилицом, него углавном својом (Гајевом) латиницом.

Оно што је неком уобичајен разговор, неком је тема за размишљање. Свако ко не познаје жаргон неке групе у разговору с њима делује као да прича други језик.