Подешавања / Settings

Једина опасност с којом се суочавамо јесте да се поистоветимо са ставовима својих непријатеља, и да себе почнемо да гледамо њиховим очима. Зато је борба за слободу умногоме борба за тумачење прошлости.

(Вечерње новости) Имају ли Срби право да замере икоме ишта, антисрпско деловање, на пример, пре него што сами себе упитају шта су учинили и шта чине да им сећање на сопствену историју не избледи. Имају ли Срби право да замере икоме ишта, антисрпско деловање, на пример, пре него што сами себе упитају шта су учинили […]

(Курир) Први дипломатски односи између Србије и Немачке успостављени су пре 820 година, када се цар Фридрих Барбароса на једном од крсташких похода сусрео са оснивачем српске династије, Стефаном Немањом. Цар Душан је на свом двору имао припаднике немачких племићких породица као витезове од поверења. Међу њима је био витез Палман, уз још 300 веома […]

Влада Србије која се здушно залаже за европске вредности, и у складу са тиме промовише ЛГТБ вредности у Србији (види чланак: Скандал – држава Србија: Гејеви су дискриминисанији од особа са инвалидитетом!) заборавила је да на било који начин обележи 900 година од рођења најзначајнијег српског државника и владара – Великог жупана Стефана Немање – оца Светога Саве и родоначелника династије Немањићи.

Новооснована Фондација „Наслеђе отаца“, као свој први пројекат, најавила је снимање играног историјског филма „Отац“, о оснивачима српске нације – Стефану Немањи и Светом Сави. Филм се бави периодом од доласка остарелог владара Стефана Немање као монаха Симеона на Свету Гору, до повратка његовог сина Саве са очевим моштима, десет година касније, у грађанским ратом опустошену, осиромашену и изгладнелу Србију.

У средњовековној Србији добро се знало ко је цар Константин и колике су његове заслуге за хришћанску веру. Његово име среће се још у 8. веку у црквеној књижевности.

Удружење студената Правног факултета ,,Номоканон“ oбележиће 200 година од рођења Петра II Петровића Његоша и 900 година од рођења Стефана Немање.

У новим учбеницима историје, (од 2000године) који су стрикно прављењи по ЕУ стандардима више не пише да током сусрета тадашњег српског владара Немање и немачког Цара Фридриха Барбаросе, (27. јула 1189) немачки владар није умео да користи виљушку.

Година у којој се прославља 1.700 година Миланског едикта уписала је још један значајан јубилеј за Србију – девет векова од рођења оца српске нације, великог жупана Стефана Немање

Најратоборнији владар Немањића унајмио је триста оклопника који су се запутили према Светој земљи и, умногоме уз помоћ њих, успео да до неслућених размера прошири границе своје државе. Њихов заповедник, пак, није био само величанствен ратник, већ и човек од највећег царевог поверења… Све, ама баш све, што је било до њега, чинио је и […]

Архитекта Марија Јовин о најновијим археолошким проналасцима у Студеници: О истраживањима у Студеници, која су обављана од 1965. до 1988. године, урађена је сва документација. Немањина Студеница јесте била утврђени манастир, и то је било познато и старим путописцима и данашњим посетиоцима. Немања је изградио манастир Студеницу на остацима старијег утврђења кружног облика, са радијално […]

Годишњица сусрета Барбаросе и Стефана Немање На данашњи дан 1189. године, Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара, Фридриха Барбароса, на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату. Двојица државника састали су се у порти Пантелејске цркве. Том приликом потписан је и први међудржавни уговор између Србије и Немачке, који многи […]