Подешавања / Settings

Према предлогу пореских закона за 2015. годину, који је у уторак поднет мађарском парламенту, порез за сваки започети гигабајт пренесених података биће 150 форинти (49 евро центи), при чему у случају физичких лица може месечно да достигне највише 700 форинти (2,28 евра), а у случју правних лица 5.000 форинти (16,32 евра).

Ми смо у стању да покренемо трећу интифаду и то је наше непорециво право. Експлодираће када се на палестински народ изврши довољан притисак“, упозорио је високи званичник Хамаса Салах Бардавил, како преносе израелски медији.

У „општем позиву“ свима да дигну устанак против власти главни циљ је „враћање Устава Републике БиХ из 1993“, односно централистичког устава који је донела исламистичка партија Алије Изетбеговића у току рата, а који никада суштински није заживео. Захтева се унитаризација земље, и сувереност Бошњака на „целој територији БиХ“, док постојање Федерације БиХ доживљавају као „резерват“. Србима се импутира учешће у геноциду, „за који они нису криви“, већ њихове ратне вође „четничком проп

Има тога и код других народа, много горе, али Срби су проблеме увек решавали срцем, емотивно. Српски народ је увек имао потребу за слободом, правдољубивошћу, чинио је то увек страсно и острашћено. Да није тако, он би био у другој крајности, као што свет јест: бездушан, нехуман, себичан, не марећи за проблеме и патње својих и других.

Некада смо месец јул обележавали као почетак борбе против окупатора, а данас немамо антифашистички празник. Потребан нам је нови Дан устанка. Оружани отпори у бившим републикама били заправо побуне Срба.

На данашњи дан 1941. године, Жикица Јовановић Шпанац, борац локалног партизанског одреда, започео је оружану борбу под вођством КПЈ.

Нема више времена за страначка препуцавања и личне интересе, вода нам је до врата дошла!

Становници Мексика, где бесне оружани сукоби банди, организовали се у народну полицију, која се бори с пљачкашима, отмичарима и убицама.

Грци и Словенци организују демонастрације и некакве ,,устанке“ а Срби без отпора пристају да живе све горе и да их обмањују!

1807. године Срби су у Првом српском устанку избацили Турке из Калемегданске тврђаве и Београд је, после 380 година, поново постао престоница српске државе. Претходно су устаници 12. децембра 1806. ослободили београдску варош и потисли Турке у Калемегданску тврђаву, а турски командант Алија Гушанац је крајем децембра утекао из тврђаве, увидевши да је њена одбрана безнадежна. Новом команданту Сулејман-паши потом је преостало једино да се са својим снагама преда устаницима под Карађорђевим вођством.