Подешавања / Settings

Главни тужилац Хашког трбунала обавестио је српског министра правде да ће Тужилаштво учинити све што је у његовој моћи како би дошло до ревизије случаја Готовина и Маркач.

На помен могућег сусрета са Селаковићем, Шешељ се, наводно, само насмејао и поновио да му, као ни до сада, не пада на памет да разговара са представницима власти у Београду.

Расправно веће Хашког суда одбило је захтев бившег председника Републике Српске Радована Караџића да изда обвезујући налог за сведочење бившем команданту Армије БиХ Насеру Орићу у Сребреници.

Као што је и најавио пре месец дана, министар правде Никола Селаковић посетиће српске заточенике у Хашком трибуналу.

На наставку суђења у Хашком трибуналу, у четвртак 10. јануара 2013. године, генерал Ратко Младић је поново упозорио јавност на тешке здрваствене проблеме са којима се сусреће у највећој светској тамници за Србе.

Генерал Ратко Младић пожалио се данас судијама Хашког трибунала да се „врло лоше осећа” и затражио је да буде пребачен у болницу на лечење.

Председник Хашког трибунала Теодор Мерон одобрио је да Харадин Бала, бивши стражар у логору „Ослободилачке војске Косова“ (ОВК) у Лапушнику, буде пуштен пре истека казне од 13 година затвора, изречене у септембру 2009. године, објављено је вечерас у Хашком трибуналу.

Нема више потребе за представништвом Хашког тибунала у Хрватској. Као што знамо, Хашки трибунал је у процесу затварања својих врата и довршавања поступака који су у току, а како нема нити један поступак који би се односио на Хрватску сасвим је рационално и разумно да се затвори та канцеларија, а једнако тако и на Косову“, рекао је Нобило, један од најпознатијих правника из регије југоисточне Европе.

Хашки трибунал данас затвара канцеларије у Загребу и Приштини, док оне у Београду и Сарајеву остају отворене како би наставиле да пружају подршку раду тог суда, саопштено је данас из Трибунала.

Руски академик Јелена Гускова рекла је Срни да је Хашки трибунал у агонији и да „судије више и не скривају своје право лице, пристрасност и непријатељство према Србима“.

Стратешки циљеви Комитета су – ослобађање генерала Ратка Младића од, то се без претеривања може рећи, мучења Хашког трибунала и – прекид рада тог псеудоправног органа, који се претворио у казнени орган за Србе и услужни инструмент војно-политичких интереса НАТО пакта

Хашки трибунал обавезао је посебним налогом (субпоена) португалског дипломату Жозеа Кутиљера да сведочи на суђењу бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу током доказног поступка одбране.

Бивши помоћник команданта Сарајевско-романијског корпуса (СРК) Војске Републике Српске Лука Драгићевић изјавио је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом да „не зна ни за један злочин“ војника тог корпуса на сарајевском ратишту.

Кад је почео рат у Сарајеву, сећам се да су неке паравојне трупе, са страним посматрачем, ушле у стан мојих родитеља. Били су потпуно убеђени да сам ја тај који је био инспирација овима што су започели сукоб.

Прочитајте текст др Јсмине Вујић и др Војина Јоксимовића који је „Политика“ скратила (читај, цензурисала) у данашњем броју.

Међутим, у пракси, породица генерала Радислава Крстића који је пре две године умало убијен у затвору у Великој Британији, већ годинама, далеко од очију јавности и пажње државе, живи на рубу егзистенције, а сада јој прети и исељење из стана мада за њега има све потребне папире.

Има ли страшнијег питања од питања бити или не бити? Данас се Србија суочава са овим судбинским питањем у свој његовој оштрини. Или ћемо бити оно што јесмо – Срби или више нећемо бити Срби него неко ново кукавељско евроунијатско поколење. Граница са Косметом јесте то страшно питање.

Претресно веће Хашког трибунала на суђењу бившем председнику РС Радовану Караџићу увело је нову праксу да ограничава исказе сведока Караџићеве одбране само на оне делове које судије сматрају релевантним за ток суђења.

Питање рада и контроле Хашког Трибунала је неодвојиво повезано са националним интересима Србије, јер „нашу стварност, нашу данашњицу, карактерише Хашки Трибунал“.

За моју земљу, за Србију, ово није обична седница. Ово је прилика да кажемо, јасно и отворено, да међународно право мора да важи за све подједнако, а не за неке народе више, а друге мање. Право и правда за Србију су испред политике.