Подешавања / Settings

Увек сам спреман да помогнем, па и по цену живота, каже Нишлија Иван Васовић, који је у САД добио „Гудјирову“ награду „Херој аутопута“.

Најплеменитији подвиг године: Горан Сладојевић спасао људе који су се гушили у јами прављеној за кишницу. Једини имао храбрости да се спусти у јаму и извуче онесвешћене људе, које је оборио

Веселин Мисита, потпуковник краљевине Југославије, заборављен. Ослободио Лозницу и Бању Ковиљачу 1941, које су тако постале први слободни градови у поробљеној Европи

Млада жена горко је заплакала када је остала без мужа. Ни месец дана од венчања, а њен Будимир већ морао да је остави. Тек што је постала невеста и понела име драгог човека, тек осетила мушко миловање и сазнала за праву љубав, а већ сама. Два пролећа и две зиме провео је Будимир у рату; још се није одморио, није дануо, а сад опет пушку о раме. И докле, и куда? Има ли још кога да се крвави по далеким ратиштима сем њеног човека?

О најславнијем земљаку, војводи Петру Бојовићу (1853-1945), из квартета српских војсковођа, учеснику шест ослободилачких ратова Србије с краја 19. и почетком 20. века, Нововарошани, а ни гости и намерници, не могу да сазнају ништа приликом посете Завичајном музеју. Тамо је, на паноу о Првом светском рату – само војводина слика, уз шест ратника и податак – да је командовао Првом армијом.

Миладин Зарић је био учитељ из Београда, најпознатији по томе што је током операције ослобађања Београда у Другом светском рату, у зору 20. октобра 1944, пресекавши жице детонатора спасао од рушења минирани Стари савски мост у Београду.

Французе је изненадила храброст Руса, викали су му да се преда, али он није имао намеру да баци оружје. Борба се наставила. Када је ипак руски јунак пао, пошто је добио 18 убодних рана бајонетом, француски војници који су стајали изнад палог јунака, из поштовања према храбром човеку нису хтели да га дотуку.

Градоначелник Сарајева Иво Комшић потврдио је да су припреме за обележавање овог „светског догађаја“ под називом „Сарајево 2014“ увелико почеле, те да не разуме оспоравања из Бањалуке.

На данашањи дан 29. септембра 1991. у Бјеловару, дизањем у ваздух војног складишта, погинуо је мајор Милан Тепић, спасивши тиме своје војнике и наносећи тежак ударац непријатељу.

Агенција „Нинамедиа” из Новог Сада спровела је истраживање у оквиру којег су грађани Србије одговарали и на питања: Да ли је Гаврило Принцип био херој или терориста и у којој мери се слажете са изјавом: „Србију су скупо коштали меци Гаврила Принципа”? Истраживање је спроведено на узорку од 1 200 испитаника, грађана Србије без Косова и Метохије, из урбаних и руралних средина. Поновљеним интервјуом на двадесет одсто анкетираних лица вршена је контрола веродостојности одговора. Подаци су прикупљани у периоду од 9. септембра до 13.септембра.

Бранислав Гаврић открива истину о оцу Момчилу, најмлађем војнику Првог светског рата: Грци му поставили златну плочу на Крфу. Проживео голготу и у ратовима и у миру

Ovaj put vam donosimo herojsku priču jednog kineskog vozača.

Да ли је наш министар заборавио да је на снази потерница за Хашимом Тачијем звани Змија? Да ли размишља о томе каква осећања изазива дружење са терористом и шта осећају породице мртвих хероја који су положили живот у одбрани земље?

Мој отац, генерал Василиј Маргелов, херој СССР, био је баш велики јунак, неустрашиви војник и командант, сјајан човек, диван отац и велики поштовалац и љубитељ српског народа. И моја мајка је била храбар, одважан и истакнут борац у Другом светском рату. Баш онаква личност каква је, заиста, по свему приличила хероју СССР.

Немогуће је само са позиција данашњице разматрати политику Запада према Србији. Та политика има корене у прошлости и не треба напрезати вид да би се они видели.

Потегнем ти ја секиру па мечку, која ме зубима већ зграбила за ногу, треснем право иза врата, она ти посрну, а ја јој скочим на леђа… Она да устане, ја не дам, извијала је главу, уједала ме, а ја ти је дограбим левицом за гушу и нисам пуштао док нисам осетио да више не дише. Истина, кад сам пустио гркљан, било ме стра‘ да не устане, шта ћу онда – прича даље Блажо.

Прошло је четрнаест година од херојске смрти Зорана Радосављевића. Смрт у неравноправном сукобу са вишеструко надмоћнијим НАТО ловцима га је учинила херојем, али та државна почаст га је неоправдано мимоишла.

Прва жена добровољац у српској војсци погинула је на Космету 5. јуна 1999, помажући рањеним саборцима. Четрнаест година касније Ниш се одужио једној од најхрабријих становница

– Шта је човек ако изгуби своју домовину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи – рекао је Зоран мајци дан пред погибију.

Није рекао нећу. Командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле потпуковник Живота Ђурић погинуо је 25. марта 1999. године после напада на камп за обуку терористичке тзв. ОВК. У тренутку погибије управљао је борбеним авионом типа Ј-22 “Орао“, евиденцијског броја 25104.