Подешавања / Settings

Као балон од сапунице нестала је велика „Криза јединственог матичног броја“ у Босни и Херцеговини. Савет министара ове државе једногласно је усвојио један предлог, а затим су га у Парламнентарној скупштини подржали посланици шест владајућих странака. БиХ је сада добила девет регистрационих подручја за матичне бројеве – пет ће бити у Федерацији БиХ, три у Републици Српској и једна у Дистрикту Брчко.

Свештеницима из Србије забрањено је да у свештеничкој одори чак и ступе на територију Македоније.

Више од 40 одсто Хрвата данас има разумевања за страшне злочине које су усташе током Другог светског рата починиле над Србима, Јеврејима и Ромима! Хрвати оправдавају и злочине над децом!

Да ли је на помолу ново удруживање држава бивше Југославије и ко би имао користи од таквог пројекта. Ако је уједињавање балканских народа добро, зашто су САД и ЕУ разбиле СФРЈ.

Ко су стварни косовски јунаци и шта се данас учи о боју на Газиместану. Да ли се иза Милоша Обилића крије Никола Горјански, а иза Југ Богдана Лазарев таст Вратко.

У срећним земљама народ ишчекује четврту годину једне владе како би проценио колико је била успешна и да ли да јој поново пружи поверење. У Србији се после вишедеценијског политичког инжињеринга око власти отимају лоши и гори. Посматрамо их тако као дебља жаба мршавију змију и све се нешто надамо удавиће се док нас буду гутали. Део нашег народа који верује телевизији и курироидним новинама, воли оне које исте штеде или их доводе у везу са државом и родољубљем.

Шта се крије иза најављених филмова о сарајевском атентату?

Свакако највеће лицемерје представља однос према европским интеграцијама. Дакле, да ли ми улазимо у ЕУ због интереса државе и грађана или због туђег новца?

Историчар из Напредног клуба Чедомир Антић изјавио је да је Хашки трибунал својом неправедношћу и дубоком мржњом коју су поједине судије и тужиоци показали према српском народу, показао да је инструмент рата, а не установа правде.

Чедомир Антић одржао је беседу на Крушедолском сабору 25.маја где је говорио о постојању Србије и Срба, како је Србија данас под ударом две велике светске силе и како те силе не знају да угасе Звезду на небесима коју видимо у ведрим ноћима, а осећамо по дану и тминама олуја и мећава – Звезду слободе, правде, народне владавине, општег напретка и народног уједињења.

Историчар Чедомир Антић оценио је да је на делу ревизија историјске улоге Младе Босне и сарајевског атентата и да су сумње које се јављају у РС оправдане, јер кругови у Берлину, Лондону, па и у Француској имају намеру да рационализују прошлост и објашњење ратова потраже у спољном фактору.

Пречишћеним текстом Декларације о заштити уставних и законских права Војводине, обезбеђена је већина у војвођанском парламенту, али и настављено саплитање о историјске чињенице.

Прошле седмице у Београду је објављено истраживање према чијим су налазима грађани Србије већином наклоњени обнови парламентарне монархије. Становништво Србије – од Суботице до Врања – укључујући и националне мањине, подржава рестаурацију монархије у проценту који је достигао 39,7%. Републиканском облику владавине привржено је, према овом истраживању, свега 32,3% грађана.

„Бриселски споразум” дугорочно не може да важи. Србија ће једнога дана казнити потписнике и реинтегрисати север Косова – упозорава историчар Чедомир Антић

Да нису били властољубиви и алави на моћ и новац, да су увели штедњу, реформисали државу, па и по цену да их народ никада више не изабере, данас не би могли да их уцењују новцем за пензије Бриселски споразум о Космету, како се чује, могао би у међународној агенди да отвори питање Републике Српске.

Читава игра са девет рунди преговора о Косову требало је да послужи влади Николића, Дачића и Вучића да некако пред народом потпуну капитулацију представи као некакав компромис.

Данас, осамнаест, односно четрнаест, година после ратова, Балкан не личи на Западну Европу из 1959. или из 1963. године.

Само у једном дану, двадесетак земаља пријавило се за учешће у јавној расправи посвећеној раду међународних кривичних судова која ће 10. априла бити одржана у Генералној скупштини УН.

„Грчка, Кипар, Италија, Шпанија – немачка политика има све мање фанова у иностранству. Али не осећају се само ове кризне државе притиснуте Немачком. Србија се такође сматра „садистички мученом“, пише политички магазин „Фокус“. „Горе него 1914.“, „Четврти Рајх“, „демократски фашизам“, неке су од оцена српских историчара, које издваја „Шпигл онлајн“, преносећи текст немачке агенције ДПА.

Франц Фердинанд није убијен у парламенту у Бечу, већ у земљи коју је Аустро-угарска окупирала против воље већине њеног народа и касније анектирала противно међународним уговорима