Подешавања / Settings

окрет Двери тражи оставку покрајинског Секретара за спорт и омладину Маринке Чобану и моментално повлачење уџбеника којим се деци у школама у АП Војводини промовише хомосексуализам, јер је увођење пилот- пројекта „Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу“ директно кршење Устава Републике Србије (конкретно члана 43).

Куда иде српско школство?
Одговор је и ове године стигао на Светог Луку, али уместо овог датума, српска деца су данас широм Београда „прославила“ пагански празник са сатанистичком кореографијом и ритуалима – Ноћ вештица!

Принуђавање деце да се баве мастурбацијом, сексом од младих ноката, заправо је озбиљна диверзија против људске расе. Разврат доводи до успоравања и заустављања одрастања сваке конкретне жртве и друштва у целини…

Шта је боље за ученике – прут или медени колач? Западни педагози који се одликују лојалним односом према ученицима, све чешће гледају искуство својих строжих колега у другим земљама. Експерти су склони мишљењу да одсуство бубања, обавезних домаћих задатака и братимљење са учитељем често доводи до тога да деца горе усвајају знања и мање су успешна у одраслом животу.

– Играчи напуштају основну школу већ у седмом разреду, велика већина не иде ни у средњу, а њихови родитељи се свађају на трибинама и прекидају утакмице – упозорава потпредседник КСС.

Хусеин еф. Ђозо у Другом светском рату био је имам 28. Регименте 13. SS Waffen Handžar дивизије са чином „хаупстурмфуехрера“, односно капетана. После рата је одлежао пет година затвора због сарадње с непријатељем и „јер је својим радом подигао морал у непријатељским јединицама“. Данас основна школа у Горажду носи његово име.

Историјски трагови воде преко Срема, до манастира Кувеждин на југозападном обронку Фрушке горе, северно од насеља Дивош.

Поводом овог јубиларног датума Руски центар науке и културе припремио је дискусију са учешћем познатих српских војних и научних стручњака, као и концерт ансамбла словенских песама, са музичким програмом из времена грађанског, Првог и Другог светског рата.

Скандалозна судбина мурала у школи „Милица Стојадиновић Српкиња“ у Врднику. Бивша диркторка: Уклоњен је јер је плашио децу

Повереништво Двери у Новом Саду упутило је писмо-апел директорима новосадских школа у којима су, под притиском сепаратиста у бившој новосадској власти, постављане заставе АП Војводине.

Забринути родитељи јавили су се у редакцији Телеграфа, тврдећи да јефтине свеске које могу да се купе на кинеском бувљаку смрде на мемлу и да се боја с њихових корица лако скида

Куда води експериментисање са употребом матерњег. У нашим учионицама се чује 13 језика мањина. Национални савет тражи да наставу на ромском добије још 6.000 деце.

У приватним школама за учење страних језика евидентан је пораст интересовања за руски језик. Они наводе да се после много година запостављања највећег словенског језика и четвртог језика у свету по распрострањености, у Србији све више увиђа потреба за учењем руског.

Двострука мерила при формирању одељења средњих школа у Рашкој области због језика: Бошњак, макар и један, добиће могућност да иде на жељени смер, док Срби, па их било и 14, то неће моћи.

Запослени у средњој школи у Кларксвилу, у америчкој држави Арканзасу, у новој школској години ће носити сакривено оружје.

Директорка школе Наташа Селић каже да су, пошто је једна љуљашка, уништена већ први дан по реконструкцији, принуђени да ноћу уносе преостале љуљашке.

Стаљинов син Василиј – за разлику од деце многих данашњих и руских и српских руководилаца и богаташа – похађао је обичну школу. Али, сви су знали чији је то син и није могло да прође без улагивања. Зато, када је вођин син „губио оријентире“, обични учитељ се могао пожалити само „њему“ и чак добити извињење и људску захвалност.

Излазе кад хоће, враћају се кући у зору, пуше, пију, често се дрогирају, учествују у тучама и озбиљним преступима. Истраживања и статистика показују да млади све више раде шта им је воља, без иоле озбиљније контроле. Новински чланци препуни су текстова о малолетничкој суровости, крађама, сукобима, па и убиствима у којима учествују млади.

Дражин отац Михаило Михаиловић рођен је 20. априла 1863. године у Пожаревцу, од оца Милосава и мајке Екатарине, а крштен седам дана касније, у цркви Светих Архистратиха Михаила и Гаврила. Према протоколу крштених, који се данас чува у пожаревачкој општини, Дражин деда Милосав био је занатлија – папуџија. Истим занатом бавио се и кум Тома Костић, такође „житељ пожаревачки“.1

Најмање 20 деце умрло, а 30 је у болници због тровања храном у школској кухињи у Индији. Тровање деце изазвало жестоке протесте. Верује се да је послужени пиринач био затрован пестицидима.