Подешавања / Settings

Према Полимцу Дража Михаиловић (глуми га Небојша Глоговац) приказан је као мудар војсковођа, али који има “дивље и непослушне присталице”

Југоносталгија, онај њен најмалигнији политички аспект, данас је у Србији најфинији језик националне самомржње.

У прилог историји двадесетог века Шта је кубански лидер и један од највећих државника у другој половини двадестог века поручио председнику СР Југославије, Слободану Милошевићу током бруталне НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999.године. Из дневника вође .кубанске револуције Фидела Кастра.

Година 1948, разлаз Тито-Стаљин. Још недовољно уочена историјска раскрсница за Србију, тако далеко од свега оног што су нас (наравно, погрешно) учили у школи.

Шта су мислили Перковић и Мустаћ? Да их Хрватска може сачувати? Грешка

Све је почело 1978, када је његова група СОПО (Српски ослободилачки покрет „Отаџбина“) похапшена. Ухапшен је док је секао колач на слави Бошка Радоњића, у Њујорку, а са њим и Радоњић и Никола Каваја. У ствари, све је почело девет година раније, када је југословенска Удба почела ликвидације емиграната по Европи и Америци. Између осталих, секиром је брутално убијен, у Паризу, Андре Лончарић, Кајевићев близак пријатељ. Кап је прелила чашу када је 1977. у САД

Државе настале после распада Југославије користе језик да би се избориле за национални идентитет, оцењује данас агенција ДПА наводећи да је у бившој СФРЈ 21 милион људи говорило српскохрватски односно хрватскосрпски док данас политичари стварају нове језике.

„Људи моји, па је ли то могуће?!“, реченица је која се и данас врло често користи, а изговорио ју је прије тачно 30 година легендарни коментатор Младен Делић.

„Да је бивша Југославија остала цијела избјегавши погубне ратове 90-их и ушла у Европску унију, не само да би људима у региону било боље, већ би и Европска унија била боља“, то је закључак пројекта сарадника Њемачког друштва за спољну политику (ДГАП) Корнелијуса Адебара који је размотрио шта би било да је Европска унија уложила веће напоре, прије свега финансијским подстицајима, у опстанак Југославије и њено примање у своје чланство.

„Југославија године две хиљадите“ била је тема која је за југословенске медије пре 40 година представљала прави скок у будућност. Истраживали су, анализирали и на крају предвидели да ће човек 2000. године моћи да мења органе, боју коже и да сања у колору, као и да ће кукурурз бити главна стратешка сировина Југославије, а да ће Универзитети преживљавати кризу јер су одвојени од активног учешћа у привредним и друштвеним збивањима.

У некадашњој Југославији сви су имали станове, ишли на море, имали видео-рикордере, а наш пасош је на црној берзи вредео 50.000 марака и зато је прича о тој земљи као тамници народа идиотска флоскула, рекао је на трибини у Краљеву глумац Сергеј Трифуновић.

Неконтролисаном уређивању на хрватској Википедији нема краја, па се појавио и текст ”Специјални рат против Хрватске 1995.-2012.” у којем се тврди да су ”сукобљене стране” Хрватска и СР Југославија, Република Српска Крајина и лондонска масонска ложа. Текст је очито компилација намерних провокација, али и десничарских текстова, а уз текст је и илустрација ”повампиреног југокомунистичког српског касапина у специјалном ратном нападу против Хрватске”.

У време СФРЈ, сматран је државним непријатељем који је сурово испитиван у иследничкој соби Народне милиције. Прокажен, као његов отац, морао је да доживи личну голготу, како би коначно, из Немачке, где је рођен, преко Грчке, стигао у Србију. Педесетдвогодишњи владика говори девет језика, шеф је Кабинета патријарха Иринеја, обавља важне послове у сферама црквене дипломатије. Животопис његовог преостештенства епископа ремезијанског Андреја атипичан је за једног од црквених великодостојника.

Ко и зашто убија патриотизам у Србији и може ли се то икако зауставити (2): Прва подела на националисте и европејце настала је још од Карађорђа и Милоша Обреновића, а сукоби су отварали простор за мешање великих сила.

Ко нам је дао правопис и језик, Вук, Гај или Станко Враз? Чији су писци Андрић, Ћопић, Његош, Давичо, Крлежа и толико других око којих се споре… Али писаца, још мање пјесника у доба пост – модерне или пост капитализма или транзиције (из чега иу шта?)

У планираном спектаклу све сцене су смишљене унапред: Србима су извдојили улогу злочинаца, Албанцима невиних жртава, а САД је требало да казне зло. Са поводом је све било једноставно: за 8 година балканске кризе Американци су имали већ резервне сценарије за исценирање повода. За почетак Србији је био постављен ултиматум: или да прихвати услове САД (да повуче све трупе са Косова), или ће је напасти. Унапред се знало да Београд неће пристати на такве услове. до тада Снаге безбедности Југославије су разбиле значајни део теориста на Косову и деблокирале најважније комуникације.

Октобар је био време смрти у Краљеву 1941. године. У јеку устанка и данима распиривања грађанског рата у Србији, настала је и песма „Над Краљевом жива ватра сева“, чији су јунаци официри Сима Узелац и Јован Дерокo.

Последњих 33 године живота провела је у потпуној изолацији

Живот Јованке Броз, рођене Будисављевић (1924–2013), може се упоредити са узбудљивом историјском књигом чије су корице неумитно склопљене, али књигом чије би многе странице тек требало да буду исписане.

Од 15. септембра 1991. хрватске паравојне снаге – јер СФРЈ је правно још постојала – почеле су масовне нападе на све гарнизоне ЈНА на територији Хрватске. Како је војни врх у Беoграду био колебљив и није се уопште сналазио у постојећим околностима, незадовољство међу припадницима ЈНА било је велико: због пораза, заробљавања, понижавања, због непостојања стратегије изласка из кошмара грађанског рата. ЈНА је препуштена сама себи, политичари су од ње прали руке, а војни врх је глумио дипломатију. Због свега тога, крајем септембра 1991. део припадника Гардијске бригаде у Београду покушао је да ухапси министра одбран