Подешавања / Settings

Свештена историја никад није памтила прогонитеље као победнике, али памти мученике као светлост, као живи извор непрелазне воде Истине. Њихове су свете мошти највеће бање, на којима верни исцељују своје телесне и духовне ране. Зато и данас, у свеопштем хаосу који је захватио целокупно друштво, препуно незацељених рана, народ уклањање Митрополита Јустина са чела Жичке […]

Овде реч „КОСОВО“ није географија већ идеологија и идеал. Идеал постављен пред српски народ у целини и пред сваког Србина понаособ на Видовдан још оне давне 1389. године. Тада је Видовдан постао наша „духовна вертикала“, онтолошки најзначајнији датум у српској историји, догађај у коме је кулминирала сва наша историја од доласка на ову балканску ВЕТРОМЕТИНУ, […]

А сад бих хтео да вам поменем још само једну ствар. Постоји једна опасност много већа и много страшнија од свих секти скупа, чак и од самих сатаниста. То је модерна јерес нашега времена – јерес ЕКУМЕНИЗМА. Чули сте сви за такозвани екуменизам. То не да је јерес него свејерес, како је говорио преподобни отац […]

Један пример измирења из српске прошлости У темељ Немањићке Србије, као највишег српског духовног и државно-правног достигнућа, Свети Сава је положио чин измирења своје закрвљене браће – Стефана и Вукана. Један од најбољих познавалаца српског средњег века, Милош Благојевић, истиче како су последице грађанског рата између Стефана и Вукана и њихових присталица биле „страшне до […]

Оставио је дубок траг у Српској православној цркви (СПЦ), у којој је био монах тачно шест деценија, почетком деведесетих је наследио патријарха Павла на трону Епархије рашко- призренске и у наредних две деценије је обновио велики број манастира и вратио православни живот на КиМ – изјавио је Милан Стаматовић, председник општине Чајетина и лидер Здраве […]

Монах? Да. Отприлике у то исто време, злобни безаконици који су хајдучки запосели управу над Српском православном црквом, у очигледном настојању да владику додатно понизе, објавили су да га „деградирају“ у чин – монаха. Као што је енглески писац К. С. Луис у својим делима често указивао, нечастиви, или људи под његовим утицајем, чинећи зло […]

Владика Артемије је сигурно личност која је уз владику и потоњег патријарха Павла, оставила најдубљи траг у животу многострадалних: Косова, Метохије и Рашке области. Својом духовном снагом, препородио је готово угашен монашки живот у манастирима широм Косова, Метохије и Рашке. Преданим радом са свештенством и мирјанима, вратио је православни живот међу православни народ на КиМ […]

На почетку овог разговора морам да Вас питам: да ли, опет, не би примили Џозефа Бајдена? И ако би га данас примили, њега или његовог наследника у америчкој адмнистрацији, под којим би га условима примили? Јавност у Србији, па и читаоци НИН-а су, нажалост, дезинформисани. Питање Бајдена је банализовано. Узима се као судбоносно питање у […]

То је за агенцију РИНА потврђено данас из манастира Светог Николаја Мирликијског на Јелици код Чачка. На интернет страници ове епархије објављено је да ће „Света заупокојена литургија поводом упокојења блаженопочившег епископа рашко-призренског у егзилу Артемија бити служена у понедељак, 23. новембра 2020. године, у манастиру Нова Никеја у Лелићу, са почетком у 9 часова, […]

  Пре 15 година, као епископ Епархије рашко-призренске од 1991, владика Артемије (85) повео је спор без преседана у међународном праву. Од суда у Стразбуру тражио је заштиту и обештећење због насиља учињеног – под окриљем КФОР-а – над имовином СПЦ, свештенством и народом на Косову и Метохији. Убрзо одбија захтев Синода да повуче тужбу, […]

Сабор се неколико дана после завршетка заседања огласио „обраћањем верном народу“ и поводом „антиканонског и цркворушилачког деловања расколничке групе познате под именом „артемијевци““, окупљене око из СПЦ искљученог и рашчињеног епископа бившег рашко-призренског Aртемија (Радосављевића) што је, како је саопштено, била посебна саборска тема. Сабор је, између осталог, оптужио за СПЦ бившег владику Aртемија за […]

Бивши епископ рашко-призренски, рашчињени владика Артемије оцењује да би евентуални пријем Косова у Унеско био „завршница свега што је Приштина годинама континуирано радила у том правцу, а државни и црквени врх СПЦ у Београду јој потпомогао непромишљеним потезима“.

Сада, у овим нашим, српским условима, катакомбе, којих има тридесетак широм Србије, једна у Републици Српској и једна код Беча, те напокон ова прва на тлу Северне Aмерике, на најбољи начин чувају светосавље, које је деловањем садашњег врха Српске православне цркве, како сматра рашчињени владике Aртемије, до темеља угрожено.

Сабор је одлуку донео синоћ, а Артемије и Николај ће од сада моћи да користе само своја световна имена, Марко Радосављевић, односно Негослав Николић.

На Ваше братољубиво писмо одговарамо братољубивије уколико сте спремни да се нађемо на истом, а то је: да нам исповедање непатворене вере, какву су нам од Спаситеља предали богомудри Оци и Светитељи, буде водиља све до Царства небеског.

Биографија: Марко – Артемије Радосављевић, рођен 15. 1. 1935, у селу Лелићу више Ваљева; завршио Београдску богословију 1958; служио 2 године војску; на препоруку Еп. Јована Шабачковаљевског изабрао монаштво и замонашен од Оца Јустина у Ман. Ћелије на Аранђеловдан 1960; затим рукоположен за ђакона; до 1964. г. завршио Богословски факултет у Београду; потом био професор у Богословији у Ман. Крки 1964–68; потом је ту службу, уз сагласност Синода, напустио и отишао у Париз, но како Далматински Еп. Стефан није дао сагласност за одлазак, буде од њега стављен под забрану свештенослужења.

Непосредан повод за ову одлуку је “хиротонија у епископски чин” бившег игумана Црне реке Николаја, који је напустио СПЦ када је Артемије рашчињен.

У вези са његовим егзилом са Косова и Метохије и Епархије рашко-призренске, он у писму оптужује патријарха да је то учињено у „једном блиц кригу на неканонски и неуставни начин“ и да је у питању био “прогон из политичких разлога и верских убеђења“, односно, “политички притисак са стране (Вашингтон, Брисел) преко владајуће гарнитуре у Београду, а да су Синод, Сабор и патријарх само извршитељи“.

СПЦ и случај раскола владике Артемија који се са делом монаха и монахиња одвојио од цркве и створио своју цркву. Ко коме треба да опрости?

За Православну цркву и православне вернике екуменизам је грех и одвајање од православног пута и предања иако је Православна црква узела учешћа у раду Светског савета цркава, али се то све односи на политички и друштвени аспект толеранције, никако не на верски домен и мешање догми. Екуменизам је суштински покрет мешање Истине и јереси и ништа добро не доноси православној Цркви.