Подешавања / Settings

„Подстицаји и помоћ државе морају бити усмерени првенствено ка домаћим привредним предузетницима, који не смеју бити у инфериорном положају у односу на стране инвеститоре“, рекао је Јеремић у Вршцу, где су отворене и освештане просторије Народне странке. „Народна странка, када буде водила државу, неће терати стране инвеститоре из Србије. Штавише, њих ће бити и више […]

Вучић, ухапсивши најбогатијег српског тајкуна, Мирослава Мишковић, дошао је и учврстио се на власти пре скоро 6 година; данас имамо Мишковића на слободи, који због монтираног судског процеса против њега пред међународним судом тражи обештећење у висини од пар стотина милиона евра, и стране инвеститоре који добивши на стотине милиона евра субвенција од српске државе […]

Двери се даље залажу за неопходност постојања Аграрне банке Србије. Први од одговора како мењати ствари на боље у пољопривреди, је формирање Аграрне банке Србије, као главног актера у обнови прехрамбене индустрије Србије.

Када завршимо распродају остаје питање где ћемо и како да се лечимо, како ћемо да школујемо децу, како ћемо да зауставимо белу кугу која прети да овај народ доведе до биолошког изумирања?

Нећемо да улажемо више ни један динар у стране инвеститоре. Финансирање искључиво нашег пољопривредно-прехрамбеног сектора, као једина нормална политика за наредни период.

Наша кључна порука бирачима гласи: Визија Србије не сме бити да сви постанемо јефтина радна снага странаца који су завладали нашом политиком, привредом, медијима, трговином, пољопривредом…

Што хитније изаћи из овог зачараног круга питање je опстанка. Неопходан је системски искорак, односно радикална промена економске политике. Прихватање концепта економског патриотизма је такав систематски искорак.

„Вашингтонски консензусˮ, економски модел који се у Србији континуирано спроводи од 5. октобра 2000. године до данас, доживео је дефинитивни крах и треба га прогласити штетним и превазиђеним.

Интерес Запада никад није била јака, већ напротив слаба и разједињена Србија. Прозападна политика је на крају мандата Бориса Тадића била на издисају, али су јој нови живот удахнули конвертити – напредњаци.

– Економски патриотизам подразумева вођење економске политике у интересу Србије и њених грађана, а не у интересу странаца. Данас је привреда Србије потпуно у функцији остваривања профита западних компанија и западних интереса, затим интереса домаћих тајкуна и партијашко-страначких паразита.