Подешавања / Settings

Представница УН за људска права у Украјини Матилда Богнер изјавила је да та организација има „поуздане информације“ да украјинске оружане снаге муче руске војнике, приморавају их да дају разне изјаве за видео снимке, затварају их и спречавају сваки њихов контакт са спољним светом. Богнерова је позвала Кијев и Москву да брзо и ефикасно истраже почињене […]

Како је објаснила, локална полиција је тада жмурила на сва непочинства која су спроводили припадници те екстремистичке јединице, као што су убиства, силовања или пљачке.   https://t.co/qOy5b2jeaR — СРБИН инфо (@srbininfo) April 27, 2022

На видеу је приказано неколико руских војника који леже у локвама крви недалеко од уништене оклопне технике са ознакама руске специјалне војне операције. Украјински екстремисти испаљују три метка у рањеног руског војника који лежи насред пута. На снимку се види да су једном убијеном војнику везане руке, што говори о томе да је реч о […]

Сурдулица је постала права кланица србскога народа. Ово су место Бугари сами прозвали србском костурницом. И начинили су Бугари од овога најлепшега предела у целој Србији старих граница праву србску костурницу. Какви ту нису побивени први људи из народа: старци, инвалиди, ратни заробљеници, болесници, официри, свештеници, професори, адвокати, жене, девојке и малолетна деца. Дубока долина, […]

Бруталности аустријске војске није било краја: стрељања, узимање талаца и депортације су само неке од злочина Аустроугара над Србима. Дуго о томе није било ни речи, нити је ико за те злочине кажњен, пише аустријски „Пресе“.

О зверствима Рамуша Харадинаја (40) највише доказа пружили су Албанци који су били његове жртве и они који нису хтели да прећуте злочине које су видели. Последњи сведок је пре само осам дана дошао са Косова и Метохије да би дао исказ о злочину у коме је Харадинај лично учествовао, сазнаје „Блиц“ у српском Тужилаштву за ратне злочине.

„Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервјуу агенцији Срна.

Од првога мрака, нико није смео никуда ван куће да се креће. Ноћу, забрањено је било кретати се и по самом кућњем дворишту. Ни из једне куће није смела светлост продирати напоље и осветљавати улице или дворишта; да се никакав жагор и глас из које куће не сме да чује итд. Таква несносна строгост држала је у Сурдулици до пролећа 1916. г. Дотле су и држала убијства у Сурдулици enmasse. Међутим, као што би било свуда, и ту се свет довијао и олакшавао себи ту претерану строгост.