Подешавања / Settings

Вама ће у касу од мене инвалида и моје петоро деце са сметњама у развоју капнути по некој Уредби. А да ето и додам да сам се као ратни ветеран одрекао новца који ми припада по пресуди Суда за људска права у Стразбуру јер не дозвољавам никоме да у моје име на стуб срама постављамоју Отаџбину Србију па ће вам остати још који динар у буџетској касици. Пана здравље – хој, хај, шором шајке, а Дунавом чезе!

Први српски парадокс гласи: лењом Србину никада није тешко да пронађе оправдање. Такви чине ону половину данашњих Србаља која би да за туђе парекупује туђу робу. У временима наших ђедова и прађедова између Србина домаћина и Србина ратника стајао је само „дрвени куфер“.

То је послован човек, а не капиталиста који се ставља на службу ближњима и друштву у целини. Њему не служе већ он каопојединац управља произвођачима у границама највеће могуће остваривостидобробити за све директно укључене у радни процес, а преко њих и на добробитњихових породица, локалне заједнице и државе.

Док ви господо јавни упосленици, посланици, одборници, заменици, секретари и помоћници политкартела сваку сферу живота прилагођавате искључиво себи и политкартелу1, ми маргинализовани људи улажемо огроман напор да се прилагодимо новонасталим условима живота, који би, ако би наш напор и акција изостали, за нас неумитно били фатални. Док нас наша судбина изграђује и уобличава као људе, вас ваша срећа све више урања у херметички затворен лонац.

Подржано запошљавање особа са инвалидитетом не бави се опсесивно дефектом, недостатком, девијацијом и патологијом, и уместо тога тражи здраве снаге, моћ и очувани потенцијал којих има у свакој индивидуи, без обзира на степен ометености. Подржано запослење и самозапослење су шанса да се истовремено достигну и запосленост и персонални циљеви. Концепт подржаног самозапошљавања особа са инвалидитетом априорно прихвата свако људско биће као вредног и покренутог самоактуализацијом.

Недостатак чврсте идеолошке везе политичка странка организована по систему одбора донекле може ублажити образовањем и учвршћивањем страначке дисциплине коју је неопходно спустити на нивоодбора.

Из тог разлога свако доброчин из Српске дијаспоре ко би да посети Србију мора научити вештину како да препозна основне четири врсте нас Срба:

У данашњем свету социјална правда представља само безлично право појединца на „социјалну помоћ” која заправо има за задатак да “дезинфикује” маргинализоване тако што ће их учинити подношљивијима остатку заједнице – односно припадницима олигозаједнице.