Подешавања / Settings

Србин са севера Косова и Метохије, Радош Петровић који је први ухапшен 29. маја у Звечану, данас је уз положено јемство пуштен на слободу. Он се после пуних 26 дана притвора поново придружио својој породици. Од тренутка његовог привођења, евидентни су били докази да је Радош приведен док је мирно протестовао, без икакве кривице, што […]

Српска кинематографија наставља одавно утабаним стазама и кроз две нове игране серије, које РТС од краја октобра емитује у ударним терминима, суботом и недељом: ‘’Пси лају, ветар носи’’ Радоша Бајића и ‘’Сенке над Балканом’’ Драгана Бјелогрлића. Обе нове серије обновиле су и вечиту полемику: Да ли оно што видимо на малим екранима има везе са […]

Скоро нехотично усудих се да текст који је пред вама насловим попут књиге есеја и далековидих промишљања знаменитог Добрице Ћосића, књиге која је први пут угледала светлост дана и турбулентно усталасала тврдокорну идеолошку жабокречину далеке 1982. године. С нашим највећим романсијером спаја ме то што смо на истој реци научили да пливамо, што смо рођени […]

Док једнолично брује мотори и фијучу елисе АТР-а „Ер Србије” – покушавам да се сетим када сам први пут летео авионом за Загреб. Било је то далеке 1975. године, када сам млад, висок и мршав одлазио у „Јадран филм” на пробно снимање свог првог играног филма „Атентат у Сарајеву” – у режији најзнаменитијег Црногорца у […]

У селу Злодух подно Старе Планине у напуштеном задружном дому једина је продавница у том крају. На порозним зидинама зградурине на којој су изваљени прозори висе умрлице, понеки руком исписан оглас да неко продаје први откос траве или јагњад – и до пола исцепана афиша извесне фирме из Пирота која најављује да ће и ове године да откупљује боровницу. Испред продавнице су дрвене клупе и један изљуштени бицикл без предњег точка наслоњен на скаменосану громаду шљаке и путарске соли. Некада је неко на том бициклу дошао дотле, скинуо предњи точак који му је једини ваљао – и отишао.

У јесен 1914. Обрен Бајић је имао 24 године. Мобилисан је одмах након атентата у Сарајеву. После изгинућа за слободу и крст часни на Церу и Колубари, и изгона Аустроугара с оне стране Дрине којим је српска војска задивила цео свет – децембра исте злокобне године, иза краља Петра Првог Карађорђевића на белом коњу – са швапским шрапнелом у телу ушао је храмљући у опустошени и похарани Београд. Његов син Мирко (мој деда) имао је тада шест година. Уз огњиште и пуцкетање влажних дрва у ватришту – требио је вашке из очевог шињела и слушао приче о биткама на Мачковом камену, о ноћи пред Мишићев контраудар, када је стари краљ сишао у ров да окуражи војнике и понуди им цигару дувана и комад тврдог танина…

Редитељ Радош Бајић, који је прексиноћ публици премијерно приказао филм „Браћа по бабине линије“, тврди да га је стално критиковање власти дебело коштало, јер су све државне институције одбиле да финансирају његов пројекат. Радош је због тога подигао кредит и сву породичну имовину ставио под хипотеку.

Глумац и редитељ Радош Бајић и његова продуцентска кућа „Контраст студио“ тужили су Град Крагујевац јер им је остао дужан девет милиона динара, односно око 75.000 евра, за серије „Село гори, а баба се чешља“ и „Равна гора“. Радомир Николић не признаје дилове свог претходника Верка Стевановића.

Срби су деценијама тренирани да климају главама и кад другачије мисле

Глумац, редитељ и сценариста о новом филму, нашим поделама, светским турбуленцијама, Морави и селу.. Пре ћемо опростити другима него себи самима.

Порука је заправо, стани са снимањем серије „Равна гора”,која не само да нема амбицију да мења комунистичку верзију историје него се чак са симпатијама дотиче црвене револуције

У смирај зимског сутона, пре неколико дана скренуо cам са аутопута код Јагодине. Правцем преко Левча, којим давно нисам ишао, упутио сам се у родно село у којем ме кад долазим на капији увек чека мој осамдесетогодишњи отац. Слутим да би већина модерних Срба волела да прочита да је то било оног дана када сходно ватиканском црквеном календару милиони усхићених у славу љубави пуштају у небо хелијумска розе и црвена срца. Зависи ко је у кога заљубљен.

Жестина, халабука и галама око „Равне горе“ личи ми на причу о Богу који је сишао међу Србе да им удовољи и договори се са њима када желе да им падне киша

Аутор „Равне горе“ одговара на критике које су пратиле први део ратне трилогије: Серија је дочекана на нож због свих наших раскола. Проговорили смо после 70 година једноумља. Дражу сам приказао као нормалног човека и патриоту. Мој Тито је нов, другачији, занимљив и уверљив.

Продукцијска кућа „Контраст студио“ саопштила је да неће бити настављено снимање серије „Равна гора.

У међувремену, публика ће моћи да види и играни филм „Равна гора“, за који су обрада и монтажа већ почели, а премијера је заказана за 13. мај у Београду.

Одговор српског грађанина РАДОША БАЈИЋА, аутора ТВ серије РАВНА ГОРА, америчком грађанину МАЈКЛУ РАДЕНКОВИЋУ – осмогодишњем куриру Драже Михаиловића: Не с…..

Питам се којим “свим људима”, ваљда салонским и корумпираним историчарима који су још увек на платним списковима сада унука оних које ти величаш!

Емитовање серије “Равна гора”, која се након приказаних епизода већ може сматрати једном од најгледанијих телевизијских серија на овим просторима, осим велике пажње јавности, изазвало је жестоке полемике у политичкој и стручној јавности око веродостојности приказаних историјских догађаја, као и испитивања “часности намера” аутора серијала Радоша Бајића, који је, макар привремено, успео да помири партизане и четнике, али искључиво у нападима на њега и његово уметничко дело!

Почаствован неочекиваним позивом најмоћнијег јавног сервиса на свету, на стотинак метара од Беле куће у Вашингтону – у врућу столицу „Гласа Америке” сео сам драговољно. Свако може да се улогује и да види и чује, да у интервјуу који је више личио на саслушање – нисам замуцкивао док сам објашњавао циљеве и моралне постулате „Равне горе” о којој су свој став изнели и чланови породице покојног маршала.