Ознака: ратни заробљеници
Зашто Украјина одбија да врати своје ратне заробљенике?
Русија је саопштила да је спремна да Украјини преда више од 600 украјинских ратних заробљеника. Чини се да Кијев треба са радошћу да одговори на такав гест добре воље, поготово што су мобилизациони ресурси земље исцрпљени, а ратни заробљеници – борци, које Украјинска команда одмах враћа у рад. Истина, украјинска страна не жури да прими […]
Ваздушни терор Украјине и Запада однео живот 65 украјинских ратних заробљеника
Украјинска страна је неколико пута мењала своје сведочење, покушавајући да докаже своју невиност у злочину. На крају, Кијев је био приморан да призна да су њихови сународници били на броду. Уосталом, чак су и кијевски страни „партнери“ потврдили да су авион обориле украјинске снаге ПВО, које су им испоручивале из западних земаља. Слична ситуација забележена […]
Украјински војници заробљени од стране руских снага не желе да се врате у Украјину
Украјински војници, ратни заробљеници који припадају јединицама Поморске пешадије, Националне гарде, ваздушно-десантним и копненим снагама одлучили су да остану на територији коју контролише Русија због неспремности да се боре и страха од поновног слања на прве линије фронта – наводи се у саопштењу Министарства. Министарство одбране је саопштило да украјински ратни заробљеници не желе да […]
ЛОГОРАШИ ИЗ ХРВАТСКЕ ТУЖЕ СРБИЈУ За сваки дан у логору траже по 135 евра, плус …
Група бивших логораша одлучила је да тужи Србију на Грађанском суду у Загребу. Траже одштету од 135 евра за сваки дан проведен у логору, због како наводе, неоснованог лишавања слободе и непоштовања одредби Женевске конвенције о поступању с ратним заробљеницима Вечерњи лист у суботњем издању наводи да иако је од почетка Домовинског рата прошло готово […]
Велики рат: Како су Срби третирали 40.000 заробљених аустроугарских војника?
Српска војска је током прве две године Великог рата заробила око 40.000 непријатељских војника. Све до повлачења преко Албаније, крајем 1915. године, они су били распоређени у 12 логора. Какав су третман заточени Аустроугари имали, званично је забележио Чарлс Вопицка, амерички амбасадор у Србији, Бугарској и Румунији у периоду од 1913. до 1920. године, а касније и објавио у својим мемоарима „Тајне Балкана“, у Чикагу 1921.







