Подешавања / Settings

Јерофејев је ових дана боравио у Србији, ради представљања нове књиге „Ружичаста мишица“, као и да би примио награду Међународног фестивала „Прозефест“ у Новом Саду. Драго му је, истиче, што је у тако добром друштву, јер су ранији добитници те награде Орхан Памук, недавно преминули Ђерђ Конрад, Марио Варгас Љоса, као и руски писци Јевгениј […]

КАКО један писац може да буде опасан по безбедност неке земље? Конкретно, Босну и Херцеговину, кроз коју нескривено шетају људи са ратишта Исламске државе, имају своје градове, логоре, базе и све остало, а један писац је опасан и може да наруши сигурност такве земље. То је покушај скретања пажње на оно што је у тој […]

Прилепин је на путу за Бањалуку, где је требало да има наступ и да разговара са студентима у Народној универзитетској библиотеци, заустављен на прелазу Рача, а како је рекао за Спутњик, предочен му је папир на коме стоји да му је 26. марта забрањен улазак у БиХ. На папиру Министарства безбедности БиХ наведено је да ми је улазак забрањен „као човеку који представља претњу за безбедност и међународне односе […]

ПОПУЛАРНОМ руском писцу Захару Прилепину који се данас упутио из Београда ка Бања Луци, где је требало да буде главни гост манифестације Кочићев збор – забрањен је улазак у Босну и Херцеговину, сазнају „Новости“! Прилепину је на прелазу Рача показан документ који потврђује да му је улазак у БиХ забрањен из безбедносних разлога, још од […]

Кустурица је констатовао да је ово век у коме је све колабирало, укључујући културу и уметност, време када велики романи не обележавају час у коме живимо, већ су маргинализовани, и приметио да данас не можемо да кажемо да има мање добрих писаца него у претходном веку, али су постали мање видљиви, затрпани гомилом смећа. Он је рекао да данас у Кану од 5.000 филмова 22 која ваљају […]

Београдска издавачка кућа „Логос“ недавно је објавила тротомно издање Писама Фјодора Михаиловича Достојевског. На 1.500 страница сакупљена су писма великог руског писца упућена рођацима, пријатељима, сарадницима и издавачима у периоду од 1832. до његове смрти 1881. године. Рецензент тог издања је професор доктор Корнелија Ичин, а дело су са руског језика превели Мила Стојнић, Људмила […]

Четворогодишњи боравак у затвору умногоме је променио Фјодора Михаиловича Достојевског. Кад је 1854. године коначно доспео на слободу, служио је као поручник у Семипалатинску, данашњем Казахстану. Одбацио је своје раније нихилистичке ставове и окренуо се хришћанству. Тешка робија оставила је последице, и Фјодор Михаилович је као никада до тада осећао потребу за топлином и саосећањем. Женским, пре свега.

А ОНИ КОЈИ КРИТИКУЈУ ЛЕЊИНА – НЕМАЈУ НИШТА ПРОТИВ ШТО ПОРОШЕНКО РАЗАРА ДОНБАС.

Али, ако желите да имате успеха код америчке публике, послушајте мој савет. Називајте ваше јунаке мало простије, јер њихова имена не могу да се запамте ни изговоре.

Као пример он наводи ставове руског социолога и публицисте, идеолога панславизма Николаја Данилевског из 19. века, који се са иронијом односио према тадашњим проевропски оријентисаним истакнутим руским мислиоцима.

Писац је навео да Словени сами себе обмањује уколико сматрају да је у периоду од 17. до 19. века постојало „узајамно обожавање међу овим народима“.