Подешавања / Settings

О студентима који учествују у актуелним протестима заправо мало тога знамо. Пленуми су затворени за јавност, па не видимо колико су се издвојиле тзв. вође мишљења и да ли се почем разликују од обичних студената. Професорима су престали да стижу и записници с пленума, али док су стизали могло се видети да пленуми углавном одбијају […]

Гостујући у емисији „Без устручавања“ зрењанинске КТВ социолог Јово Бакић изразио наду да ће се и део искрених националиста мало „опасуљити“, то јест дистанцирати од режима и да ће увидети да иза те приче о одбрани српских националних интереса стоје криминални интереси обичних криминалаца. Водитељ Александар Дикић: Је ли то нека врста „чистилишта“ и једне […]

У центру тих напада је професор Ломпар због његове  популарности и угледа међу студентима, али и националистима. Узалуд велики вођа покушава у њему својственом маниру, да се сакрије иза аутора тих текстова. Он је идеолог и инспиратор напада на  Ломпара и друге националне интелектуалце који подржавају протесте студената против његовог издајничког режима. Неутралности у сукобу […]

„Није проблем литијум него актуелни режим, и није проблематичан толико Рио Тинто колико Александар Вучић“, каже он. „Највећа опасност пројекта јадарит лежи у чињеници да се он одвија у време коруптивне и криминализоване Вучићеве власти“. Читај – не би било проблема да се литијум вади под нашом власти. Али, и под Вучићем га треба вадити, […]

На Грухоњићевом сајту Аутономија инфо нападају се прорежимски новинари речима да „они нису новинари, већ агитатори и подлаци“ (Ана Лалић). Само, ругала се шерпа лонцу. Управо је Аутономија инфо школски пример лажљиве пропаганде и агитације. Узмимо најновији текст Драгомира Јанкова „Тридесет и први јули 1945, рођендан савремене Војводине“, који је постављен у карусел сајта, што значи да му је дат посебан значај. […]

„Ректор угасио клима уређаје у Ректорату, студенти прекинули блокаду због неиздрживих услова„, гласи наслов на Грухоњићевом сајту Аутономија инфо. Извесна група студената која себе назива „Студенти против ауторитарне власти (СТАВ)“ камповала је у ходнику ректората новосадског Универзитета. Протестовали су због студентских избора на Филозофском факултету у НС, који су наводно под утицајем режима. СТАВ је иначе организација […]

Последњи који се прославио стављањем једнакости између Републике Српске и НДХ је Иван Виденовић, физичар овдашњи и потпредседник нечега што се зове „Глас / The Voice“. Он је ових дана, у више својих изјава, устврдио да је „Република Српска, настала 9. јануара 1992, геноцидна држава, јер је читав њен политички и војни врх осуђен за геноцид“, а „једине […]

Зашто Срби и даље желе у ЕУ? У последњем истраживању јавног мнења, рађеног за РТ Балкан, утврђена је сагласност 80 одсто житеља Србије око три ставке: не у НАТО (80 одсто), не у ЕУ по цену Косова (80 посто) и не санкције Русији (84 одсто). То је толико висок проценат да се може сматрати друштвеним […]

Уочи градских избора у Новом Саду, поставило се питање да ли можда оживљава војвођански сепаратизам? У уједињеној опозицији, која се налазила на месту 11 гласачког листића у Новом Саду, била је и Лига социјалдемократа Војводине – ноторна сепаратистичка странка (о којој сам детаљно писао овде 215-217). Због тога је премијер и могао за ову листу […]

Три удружења – Савез православних жена, Покрет Светосавље и Михољски збор – упутило је 4. априла 2024. писмо повереници за заштиту равноправности Бранкици Јанковић у коме протестују што ништа не предузима поводом говора мржње Динка Грухоњића. Пошто од Јанковићеве ништа није стизало, ова удружења су, 17. априла, упутила и друго протестно писмо. У писмима се поставља питање повереници „како вам […]

Уводни и закључни део књиге Слободана Антонића која је управо изашла из штампе: Колонијално (анти)образовање: српско школство под игом атлантизма, Београд 2024, Цатена мунди, стр. 127 *** Реформу образовања у Србији, након 5. октобра 2000, можемо сликовито представити као транзицију из система који производи одговорну националну елиту, као и модернизацијски квалификовану средњу класу, у систем […]

Неки од оних 700 професора који су узели у заштиту Грухоњића кажу ми да су то урадили једино из струковне солидарности – због принципијелне одбране академске слободе колеге. Међутим, то би био добар разлог да су се потписници својевремено једнако солидарисали и у неким другим случајевима прогона професора и очигледног угрожавања академских слобода. Али не, тада се […]

„Слободна Босна“ је известила да су „великосрпски фашисти“ напали „професора Грухоњића“, а међу тим фашистима је као првог ово благонаклоно гласило ставило – мене. Наводно је „професор Динко Грухоњић са својом екипом из НДНВ отворено проговорио о фашизму који већ више од 30 година влада у Србији“, а „након тога су се неофашисти у сусједству […]

Код аутора окупљених око Autonomijе info, иначе, навикли смо да читамо свакојаке антисрпске изразе и синтагме – од оптужби да Војводину „пустоше клеронационалистички скакавци“, те да је „Воша“ жртва „примитивне србизације“ (Павле Радић), преко описа Новог Сада као места којим „марширају повампирене четничко-љотићевске хорде“, под духовним вођством „разних бећковића, антића и остале тровачке братије четничких идеолога“ (Бојана Ватић), до тврдњи […]

У Србији данас готово да нема оклеветаније речи но што је то патриотизам. Наравно – српски патриотизам. Већ сам помињао чувени диктум Сретена Угричића: „Погледајмо следећи низ: патриотизам – национализам – шовинизам – нацизам. (…)  У овом низу нема уљеза.” Кад кажеш (српски) патриотизам аутоматски си рекао и нацизам. „Патриотизам је последње/прво прибежиште за ништарије”, подучава нас Иван […]

И филмска критика је уочила ружну невероватност у сценарију Филипа Давида, пишући да је поставку о томе како се могло живети у Београду а не знати за Старо сајмиште „готово немогуће прогутати” У кампањи непрекидног оптуживања Србије за „фашизам” – важно место заузима Старо сајмиште – коме је очигледно намењена улога да израсте у некакав […]

Када сопствену домовину, као што то раде наши грађански селебритији, представљате као земљу умоболника („Србијатрија“), примитиваца („Геџованија“), злочинаца и убица („Четникија“) – укратко, као септичку јаму („Смрдија“), онда стигматизација Србије као оријенталне касабе у сред Европе („Србистан“) и није тако необична. Тако, Соња Бисерко даје наслов својој књизи Србија на Оријенту, Алексеј Кишјухас („Данас”) један […]

Не само да је Србија, према перјаницама аутошовинизма, земља умоболника („Србијатрија“) и примитиваца („Геџованија„), она је и земља злочинаца и убица („Четникија“). „Србија је четничка држава“, објашњава Ђокица Јовановић, у којој се „већ у школама регртују мали четници“. Још у Другом светском рату, „Србија је била већински квислиншка“, заправо „троструко квислиншка: ту су били и недићевци, и […]

Када је хрватски кореограф Роналд Савковић назвао Србију погрдно „Смрдијом“, Сергеј Трифуновић то је прокоментарисао: „Потпуно разумем Роналда, који је сјајан тип; (…) преготиван момак – ако је то рекао, имао је разлога.“ (овде) Међу сликама Србије које емитују наши грађани света, као обавезно место изражавања најдубљег гађења према земљи у којој морају да живе […]

Има нечег не само погрешног већ и озбиљно наопаког у култури аутошовинизма. То првенствено долази услед живота у ехо комори, а у коју воли да се самоизолује наша „грађанска Србија“. Навешћу четири примера. Бранка Арсић, говорећи о борцима против „Милошевићевог национализма“, цитира изјаву једног неименованог „антинационалистичког“ познаника из времена бомбaрдовања хиљаду девесто деведесет и девете године: „Ако […]