Подешавања / Settings

Финална утакмица прошлог светског првенства у фудбалу, у Катару, где се 5.000 француских навијача суочило са 50.000 Аргентинаца, спектакуларно је разоткрила разлику између фудбала као забаве (за Французе) и фудбала као компоненте националног идентитета (за Аргентинце). Аргентински фудбал је само један од примера како поједини спортови, сплетом околности, у неким државама и за неке народе […]

Одумирање у стиду? Недавно је један пост у вези са Косовом и Метохијом постао виралан: „Каже ми зет, добро је да се Вучић опаметио. Чим признамо Косово, живећемо боље. Одлично, рекох. Дао си ми идеју, чим продам овај стан који сам намеравао да оставим вама, живећу боље. Имаћу довољно да обиђем пола света. Отишао као […]

Недавно сам седео с једним пријатељем, који има сина у основној школи. Разговарали смо о чувеном уџбенику из биологије. Тај мој пријатељ ми је говорио како његовог сина у школи уче да није дечак већ да тек треба да одлучи шта ће (све) бити. Потпуно очајан, питао ме је: ко има право да ТО говори […]

У таквој Европи показало се, нема места за Србију. Не зато што смо ми овакви или онакви – то су приче у које могу да верују необразовани људи којима је лако манипулисати – већ зато што је у таквој Европи нама намењено место не члана, већ колоније. У неком другачијем концепту Европе, рецимо оном који […]

Слободан Владушић, књижевник и професор на Филозофском факултету у Новом Саду, реаговао је на тренутну ситуацију на Филозофском факултету Универзитета у Београду, односно, на покушај прогона професора Милоша Ковића. Његово саопштење преносимо у целости: Информацију да је почело емитовање Сезоне 02 серије „Избор у звање проф. др Милоша Ковића” пренео ми је пријатељ док смо […]

На први поглед, ствари изгледају једноставно. Међутим, овако постављења опозиција две позиције не открива прави улог Косовског питања. А тај улог је огроман. Наиме, политичка позиција која прихвата страни интерес да на Балкану постоји Велика Албанија, то чини зато што је већ унапред прихватила једну политичку парадигму по којој Србија пристаје да буде уређења на […]

Зато се аутошовинисти, чак и када напусте земљу, врло често оглашавају и враћају: тек у додиру са оним што мрзе, они имају осећај да су живи. Без властите земље коју мрзе, они су дословце нико и ништа. Можда су тек особе које се користе за приплод биомасе.

Грађански закон ће мултинационалним компанијама дати могућност да овдашњу децу претворе у робове тренда, да би сутра, под ингеренцијом Закона о раду, лакше постали радни робови. Они који то не могу да схвате, већ јесу робови

Петорица вероватно најтиражнијих и најутицајнијих српских писаца млађе генерације – Слободан Владушић, Владимир Кецмановић, Никола Маловић, Дејан Стојиљковић и Марко Крстић, окупљени у књижевној групи „П70 – Проза на путу“ – са више од 150.000 продатих књига и прикупљеним скоро свим значајним књижевним наградама у земљи, у неформалној атмосфери у редакцији Недељника говорили су о српској књижевности, језику, политици, образовању, медијима, цензури, субверзивности, Западу и Европској унији…

Мало ко се од упућених изненадио што је турски премијер Реџеп Тајип Ердоган – суочен са антивладиним демонстрацијама широм земље и масовним незадовољство његовом политиком поводом Сирије – јавно поменуо Сарајево, Скопље, Зеницу и Гостивар као да су градови и касабе бивше османске империје.