СРПСКА РАТНИЧКА ПРИЧА – ПОЗДРАВИТЕ РОДНУ ГРУДУ: Нико не заостаје, гази напред, сече, ломи

2

Ноћ је. Стојим пред својом кућом. Дрхтим… Стрепим: да ли су живи? На мени француска униформа, шлем, карабин, две бомбе. Све више дрхтим… Ипак куцам на врата и чујем мајчин глас: „Ко је?“. Војник, кажем, отвори… Врата се отворише и ја на кућном прагу угледах мајку, три сестре и најмлађег брата …