Подешавања / Settings

После ослобађајуће пресуде Суда Босне и Херцеговине Насеру Орићу, о чијим злочинима над Србима су сведочили чак и Бошњаци, председник Републике Српске Милорад Додик позвао је представнике из реда српског народа да изађу из свих институција БиХ. „Ја ћу позвати све важне људе у Српској, и ово је тачка преко које се неће проћи“, изјавио је Додик нагласивши да је ослобађајућа пресуда Орићу доказ […]

Др Драган Калинић, први председник Скупштине Републике Српске после Дејтона, за Спутњик оцењује да је Стјепан Месић амбивалентна политичка фигура и некадашњи, како каже, Туђманов потрчко који се хвалио да је обавио задатак растурања Југославије. „Затим је у Хрватској догурао до такозваног антифашисте који је, гле апсурда, тврдио да је Јасеновац био заправо радно-васпитни логор. Шта рећи о таквој особи […]

Мада се мало мијења, увијек ме изнова зачуди другосрбијанско виђење Босне и Српске у њој. Према протагонистима ове оријентације, прекодрински сународници и њихова Република представљају реликт Милошевићеве политике, којег постмилошевићевски лидери у Србији ни деценију и по након 5. октобра 2000. нису у стању да се ријеше.

Берлински Конгрес 1878. године мјења границе на Балкану. Аустро-Угарска добија Босну и Херцеговину (БиХ). Праве се планови за стварање „босанске нације“.

Српској је 21. новембар нерадни дан, а Федерација БиХ не признаје овај празник. Срби бране Дејтонски споразум, Бошњаци траже већу централизацију власти и рушење „Дејтона“, а Хрвати се боре за увођење трећег ентитета.