Подешавања / Settings

На данашњи дан 1876. године, у Москви је премијерно изведена композиција Петра Иљича Чајковског – Словенски марш или Српско-руски марш у Бе-молу, опус 31. Композиција је инспирисана догађајима из Српско-турског рата 1876. године. У том рату, велики број руских добровољаца се борио на страни Срба. Прича каже да је Николај Рубинштајн, близак пријатељ Чајковског, замолио […]

Већ на почетку борби са Турцима 1876. показало се колико је српска обавештајна служба била неспремна и неорганизована.

Руски славенофил и српски генерал Михаил Черњајев је у време српско-турског рата био трећи човек по важности у Србији, после кнеза Милана Обреновића и министра спољних послова Јована Ристића. Али, током рата је толико утицао на кнеза да је потиснуо Ристића.

У српско-турски рат који је почео 1875. умешале су се све велесиле. Одмах после првих борби, у јулу су се у Рахштатском замку у Чешкој састали Александар и Франц Јозеф, цареви Русије и Аустроугарске. Према белешкама које су водили њихови дипломатски пратиоци, пао је договор да се не мешају све док се не види како ће се рат одвијати.

Свега три сата вожње од Београда, недалеко од градића Алексинац, вијугави пут води ка зеленим падинама планине Јастребац. Овде се налази живописно село Горњи Адровац, где се некада писала историја српског народа. На месту некадашњег попришта битке, која се водила током Српко-турског рата, данас се готово још можеосетити мирис барута. Сада се ту, на крају асфалтног пута, у сенци стогодишњих липа, налази и црква у руском стилу. Осим ових чињеница, ваља поменути да ово село повезује ликове романа Лава Толстоја- Ану Карењину, Вронског и Србију.…..

Руски пуковник Рајевски погинуо је у српско-турском рату. Сваке године, почетком септембра Срби и Руси окупљају се на месту погибије пуковника, у Горњем Адровцу код Алексинца, где је 1903. године подигнута Руска црква. Рајевски је Толстоја инспирисао за лик грофа Вронског.Пре 136 година, на данашњи дан по старом календару, у српско-турском рату погинуо је руски […]