Подешавања / Settings

Композитор најпознатије и најомиљеније српске пјесме био је син Хрвата и Њемице. Отац Станислава Биничког, Стеван рођен је у Лици и поријеклом је био Хрват. У Србију је дошао 1868. године, а из брака са Маријом, поријеклом Њемицом, 1872. у селу Јасика крај Крушевца родио се Станислав. Станислав Бинички водио је оркестар Краљеве гарде и […]

Композицију и соло пјевање студирао је у Минхену, а по доласку у Београд основао је војни оркестар. Са Стеваном Мокрањцем и Костом Манојловићем основао је 1899. Српску музичку школу, која сада носи име ,,Мокрањац“. Од 1924. посвећује се компоновању, познат је и по томе што је за своје композиције користио фолклорне мотиве. Његово најпознатије дјело […]

Чувени „Марш на Дрину“, традиционалну, популарну корачницу, која је постала симбол храбрости српске војске у Првом светском рату, Станислав Бинички је, мало је познато, компоновао у – Ваљеву. Препознатљиву композицију посветио је првој победи српске војске, која је на Церу до ногу потукла неупоредиво надмоћнију аустроугарску армаду.

Наш чувени композитор Станислав Бинички не би таквом снагом писао знамените корачнице да одмалена није био сведок славном војевању свог оца

Композиција је доживела и озбиљну међународну славу па су холандски састав „The Spotnicks“ или познати британски „The Shadows“ објавили обраде

Станислав Бинички (1872—1942), аутор популарних хорова („Сељанчице“, „Тетовке“) и соло-песама („Мијатовке“) рађеним по народним мотивима, изводи и своју оперу „На уранку“ (1903), прву српску оперу на репертоару Народног позоришта. Божидар Јоксимовић (1868—1955) у делима разноврсних облика даје углавном једноставне хармонизације народног мелоса, Владимир Ђордевић (1869— 1938) најбоље резултате постиже као фолклориста, бележи изворне српске и […]