Подешавања / Settings

Не умањујући пажњу на дневне догађаје, обострано велике жртве и материјална разарања, коментатори, аналитичари и политиколози у Русији и свету и даље расправљају око узрока и могућих последица, траже кривца, истражују грешке почињене у прошлости, процењују могућности обустављања ратних дејстава и отпочињања преговора. При томе, они залазе у знатно даљу прошлост него што је то […]

И овај нови догађај неће бити повољнији, а у неким сегментима вероватно чак и гори од претходног, са изгледима да његове последице буду дуготрајније, опасније и да ескалирају у нуклерни рат који би могао бити последњи у историји човечанства. Налазимо се у пероду најтежем од завршетка Другог светког рата, кажу аналитичари. А по оцени америчког […]

Ових дана навршава се двадесет и седам година од рушења Берлинског зида. Био је то догађај од историјског значаја који је омогућио уједињење Немачке (о чему сам недавно писао на овом месту) и довео до других суштинских промена не само у Европи него и у свету. Тим догађајима окончано је послератно политичко устројство старог континента и отпочело […]

Била је поноћ 2. октобра 1990 године. По прохладном врермену непрегледна маса света испунила је пространи плато испред здања Рахстага у Берлину. Одмах уз јарбол, на коме се вијорила огромна црно-црвено-златна застава, стоје председник Немачке Републике Рихард фон Вајцзекер, савезни канцелар Хелмут Кол, министар иностраних послова Ханс-Дитрих Геншер, затим премијер Немачке ДР Лотар де Мезијер […]

Само дан- два после разговора руског и америчког председника- Владимира Путина и Барака Обаме у кинеском граду Хангџоу на самиту Г-20, Вашингтон је проширио санкције према Русији. Списак од преко 80 руских компанија са којима је Американцима забрањено да послују, сада је проширен са још 11 организација. Према објашњењу руског Министарства трговине, ради се о […]

Мало која земља у свету може бити толико осетљива на тероризам као што је то Русија. Она је деведесетих година прошлог века доживела и преживела толико терористичких напада и поднела толико људских жртава да сваки нови терористички напад, било где у свету, доживљава са много више осуда и емоција него било која друга земља. Отуда […]

Најновији дириговани напад на руског председника Владимира Путина доживео је прави фијаско, као уосталом и сви претходни. Руски председник је узвратио ударац таквом снагом и таквим аргументима да су се протагонисти тог напада нашли у чуду, а поједини су срамежљиво и дискретно почели чак да се извињавају.

Москва је, очигледно, била унапред обавештена да се тако нешто припрема. Председников прес секретар Дмитриј Песков само неколико дана раније упозорио да се на Западу припрема информативно- пропагандни напад у коме ће главна мета бити управо председник Руске Федерације и његова породица.

Ових дана навршава се јубиларна, петнаеста годишњица доласка Владимира Путина на чело Руске Федерације. Тридесет и првог децембра 1999. године, наиме, дотадашњи председник, Борис Јељцин, поднео је оставку и за вршиоца дужности председника именовао Путина. На дан када је човечанство завршавало један и управо улазило у нови миленијум, Русија је ушла у ново раздобље свог унутрашњег развоја и међународног положаја.

После пуних двадесет година, младићи чеченске националности поново ће служити у руској федералној армији. Већ овог месеца, на одслужење редовног војног рока биће позвано 500 чеченских младића. Они ће униформу обући у првој декади децембра. То је од федералних војних власти затражио председник Чеченије Рамзан Кадиров, а коначну сагласност дао је министар одбране Сергеј Шојгу.

Украјински премијер Арсениј Јацењук је, наводно, већ дао знак за почетак изградње ,,прве фазе границе са Русијом’’, пројекта Зид, који у целини треба да буде реализован у року од шест месеци.

Дошло се дотле да се руски председник Владимир Путин у неким западним медијима, али и у изјавама појединих званичника упоређује са Хитлером и назначује као убица деце која су страдала приликом обарања авиона или током сукоба између проруских снага и украјинске армије на истоку земље.

За неколико месеци (првог маја) навршава се десет година откако је Европска унија попунила своје редове са десет нових чланица. Тог датума 2004. године нове чланице Уније постале су Мађарска, Кипар, Летонија, Естонија, Литванија, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка.