Подешавања / Settings

Одмах да вам кажем да ја нисам објективан када говорим о Душанићу. Мислим, људи то никада и нису и разликују се углавном по томе да ли поштено покушавају да буду објективни, или од таквих настојања више или мање одступају. У овом случају ја сам и сам обликован бројним књигама које је Душанић написао и у […]

Да би се нашли адекватни одговори на изазове са којима се свет суочио на почетку 21. столећа, а који су везани са актуелну глобалну економску кризу, неопходно је разумевање суштине и основних узрока који су до тога довели како би се могле предузети адекватне мере за њено елиминисање. У супротном, криза ће се вратити, вероватно […]

Рећи ћу одмах оно што се обично каже на крају, као закључак. Јован Душанић је изврсно написао значајно дјело о Србима Босне и Херцеговине у 19. вијеку. И то, додао бих, веома актуелну књигу јер се појавила у времену када Срби бију још једну унутрашњу и међународну политичку битку за слободу и уједињење. До сада […]

Ви сте већ деценијама познати и признати као универзитетски професор, институтски истраживач и оштар полемичар на пољу економске науке. У посљедње вријеме сте у фокусу јавне пажње као један од иницијатора и најагилнијих промотора пројекта изградње Руско-српске цркве, односно православног културног центра у Бањалуци, али и као национални историчар. Прво нам реците: како се родила […]

Овим програмом Србију, као, уосталом, и друге постсоцијалистичке земље, требалоje лишити власништва над ресурсима којима располаже и довести је у такву дужничку зависност (дужничко ропство) да буде беспоговорни послушник моћних и богатих, а овај простор је третиран, пре свега, као извор јефтине и обесправљене радне снаге, те тржиште за производе и банкарске услуге западних земаља. […]

„Сматрам да је за Србију пут ка европским интеграцијама којим је (безалтернативно) кренула погрешан и да не одговара нашим националним интересима, поготово што чланство у ЕУ претпоставља и претходно учлањење у НАТО.“ Имајући у виду да сам последњи панелиста овог тродневног скупа[1] и да је ограничено време предвиђено за моје излагање, те ценећи немачку пословничку […]

Све ове године Србија је без сопствене дугорочне стратегије економског развоја, која би била стручно верификована и политички усвојена у Скупштини. Улогу стратегије имају меморандуми о буџету и економској политици који се пишу у сарадњи (тачније, по диктату) са ММФ-ом, а усвајање и спровођење неолибералне економске политике ММФ је наметнуо као услов за доделу кредита

Критика неолиберализма и транзиције др Јована Б. Душанића прва је књига једног економисте из Србије која је, после више од две деценије, недавно објављена у Хрватској.