Подешавања / Settings

Повод за ову причу дала нам је недавно одржана церемонија у горњомилановачком селу Прањани, где је у саслужењу америчких угледника обележена 75. годишњица спасавања 500 америчких пилота у Другом светском рату. О томе портал Експрес разговараo je са угледним српским историчаром и академиком Љубодрагом Димићем. Зашто Србија ћути о много чему па и о спасавању […]

Главна тема емисије је биле везана за несугласице на Одељењу за историју, Филозофског факултета у Београду, поводом избора др Мире Радојевић у ранг редовног професора Београдског универзитета. У емисији се још говорило и о томе шта историчара чини правим историчарем, покушајима одстрањивања појединих историчара са Филозофског факултета у Београду, зашто оспоравају да др Мира Радојевић […]

То је у емисији Радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“ изјавио професор Филозофског факултета, историчар Љубодраг Димић. https://youtu.be/HkJgqEJH-tU Многи су ову седмицу окарактерисали као дане коначног расплета најтежег српског питања али Димић наглашава да је ово само једна од кључних недеља у процесу који траје 140 година. Он сматра да Србија мора да саслуша другу […]

Година 1945. означила је крај Другог светског рата. Са њом је наступило време „набијено“ енергијом ослобођеном у рату и богато историјским појавама и процесима са испреплетаним узроцима и последицама. На границама југословенске државе, у том бурном времену, у регионалним оквирима одигравала се светска историја. На унутрашњем политичком плану наступило је време обнове и изградње, првог […]

Простор на коме је живео српски народ у Хрватској већ у лето 1943. и током 1944. године исказивао је највиши степен економске исцрпљености. Мали посед доминантан у Лици, Кордуну, Банији, Горском Котару, славонском делу некадашње Војне крајине, са екстензивном пољопривредом, старим алатима (доминира рало и мотика) и непродуктивним биљним културама и пасминама стоке и у […]

Опседнутост територијом четири вилајета прерасла је у каснијим деценијама у патолошко непријатељство према суседним државама и народима, засновано на верско-етничкој основи.

Како пишу Вечерње новости низ истакнутих историчара је демантовало председницу Хелсиншког одбара Србије која је пред пред Међународни судом правде у Хагу оптужила Србију да је крива за грађанске ратове у бившој Југославији 90их година, јер се прва отцепила од заједничке државе доношењем, како је она навела, „сецесионистичког Устава“ из 1990.