Подешавања / Settings

Непријатељском политиком према Русији црногорске власти могу лишити своју земљу главног извора прихода.

Црногорско Министарство културе одбило је жалбу Митрополије црногорско-приморске (МЦП) на решење Управе за инспекцијске послове којим јој се забрањује реконструкција и адаптација манастира Острог без конзерваторског пројекта.

Билборд с поруком захвалности Русији на руском језику и потписом организације “Не у НАТО, не у рат” постављен је у црногорском граду Бару.

„Независна држава КиМ најлакше ће настати у мраку и у тишини. Чим се упали светло и чим почне отворена расправа, наше шансе расту“, сматрао је Ђинђић. За Зорана Ђинђића, пре убиства, Косово и Метохија су били државни приоритет број један.

Немачки министар спољних послова сложио се са црногорским колегом да Русија врши притисак на друге земље, конкретно на Молдавију, Грузију, балтичке и балканске земље.

Председник Црне Горе Филип Вујановић одазвао се позиву турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и присуствовао у Истанбулу свечаној сесији поводом стогодишњице битке код Чанакале, познатије као битке на Галипољу која се одиграла у Првом светском рату од 25. априла 1915. до 6. јануара 1916. године.

Покрет за војну неутралност Црне Горе позвао је председника Одбора за безбедност Скупштине, Мелвудина Нухоџића, да сазове седницу тог тела на којој би поводом наводне депеше о посети шефа дипломатије Игора Лукшића Америци, бил

Албански премијер Еди Рама рекао је да је његова изјава о уједињењу Албаније и КосМета извучена из контекста и нагласио да односи између Албаније и Србије никада нису били бољи.

Предлогом новог страначког програма Српске листе, Црна Гора, због унутрашње економске прерасподјеле и ефикасности и заштите националних и грађанских права, треба да буде кантонална држава по угледу на Швајцарску.

Актуелна прича о милионима барела нафте у црногорском делу Јадрана само су наставак приче која је почела пре скоро 50 година пробним бушотинама Југопетрола из Котора и тада заинтересованих нафташа из Америке.

Саопштава се да је егзекутор испалио пун шаржер у главу Марковића, а затим побегао. На аутомобилу су попуцала стакла на месту возача и шофершајбна.

Ове године Хрватска и Црна Гора би могле да изгубе више десетина хиљада нових гостију из Руске Федерације, односно чак 30 одсто туристичког промета на који су рачунале али и милионе евра које су они претходних година трошили на одмору у Хрватској и Црној Гори, где их је стигло 140 хиљада, пише Слободна Далмација.

Многобројне туристичке агенције у Тивту које послују с руским тржиштем отказале су резервације.

Готово сви културно-спортски садржаји на које су у предсезони и постсезони долазили туристи с овог подручја отказани су.

Влада Црне Горе и њој блиске организације не презају ни од најгрубље злоупотребе малољетничке популације за реализацију политичких циљева владајуће олигархије.

У ексклузивном интервјуу за НСПМ, заменик директора Центра евроатлантских и одбрамбених истраживања Руског института стратешких истраживања (РИСИ) Григориј Григорјевич Тишченко (Григорий Григорьевич Тищенко), по струци ракетни инжењер и доктор економије, човек са вишедеценијским искуством у истраживању безбедносне политике на пост-совјетском простору и бивши сарадник на совјетском космичком програму, говори о безбедоносним изазовима данашњице, поделама у Европи, као и позицији Србије.

Прођимо Подгорицом, погледајмо називе фирми. Ријетко гдје ћемо видјети да је тај назив истакнут на ћирилици. То је нешто што се може успоставити да буде и обавезујуће”, истиче он.

Црногорска влада демантовала је данас тврдње подгоричког листа „Дан“ да је Црна Гора раније слала оружје Украјини.

Цр­на Го­ра и ра­ни­је јав­но по­др­жа­ла ад­ми­ни­стра­ци­ју укра­јин­ског пред­сјед­ни­ка Пе­тра По­ро­шен­ка, а уве­ла је, пра­те­ћи од­лу­ке ЕУ, санк­ци­је Ру­си­ји и про-ру­ским бор­ци­ма на ис­то­ку Укра­ји­не.

Руски амбасадор поставља и питање „Да ли је придруживање Црне Горе ЕУ против Русије, индиректна подршка процесима који се дешавају у Украјини, укључујући и успон неонацистичких расположења?“.

Српска листа је формирала Одбор за културу на чијем је челу Милорад Рашовић, бивши новинар и уредник ,,Побједе“, потврђени организатор, стваралац и учесник бројних културно-умјетничких програма. Одбор је формиран у оквиру темељних активности за предстојећи Први општи Сабор странке који ће се одржати 26. априла у Подгорици.