Подешавања / Settings

Свака земља је по нечему специфична. Некада специфичност није за похвалу. На сајту елепхантјоурнал.цом направљен је списак земаља и у чему се оне истичу. Срећом, овог пута смо одлично прошли.

Aдвокат о Србији, путу ка Европској унији, успону Русије, мигрантима, нашим историјским грешкама… Aко Путин не сломи ИДИЛ, Европа постаје жртва СAД и властите демократије. Обарање руског авиона је чиста провокација.

Када сам прочитао како уважени социолог Владимир Вулетић („Лаж и мимикрија”, од 24. новембра) хвали Србију као уређену државу, критикујући истовремено мигрантску политику Српске народне партије, помислио сам да текст пише неко из власти.

Србија се са суседним земљама Западног Балкана договара о заједничком наступу према мигрантима. Спрема се нови закон о азилу, са оштријим санкцијама.

Уз сво поштовање према осталима: онај, ко живи у Русији, мора да буде Рус – културно, лингвистички, духовно, на нивоу самосвести.

Наравно, та градација имала је и своју сразмерно градирајућу пројектовану реакцију – оно што нису могли брутални Јасер Арафат и ПЛО, могли су Бин Ладенови муџахедини; где су стали муџахедини наставио је њихов монструознији наследник Ал Каида; кад је потрошена Ал Каида, добре су биле звери ИДИЛ-а.

Пред почетак бомбардовања Либије 2011.године Моамер Гадафи је упозоравао лидере НАТО-а да ће, бежећи од грађанских ратова и насиља на Блиском Истоку, на Европу јуришати милиони бегунаца. Али пуковника Гадафија нико није чуо ни у Вашингтону, ни у Бриселу. Американцима је била потребна либијска нафта и хаос у Северној Африци. На томе је могуће зарађивати милијарде долара и евра. Многи аналитичари не искључују да је, како би протурила „Трансатлантски трговински споразум“, Бела кућа организовала и финансирала масовну сеобу Сиријаца, Либијаца, Ирачана и осталих избеглица. Европски руководиоци, међу којима је и госпођа Меркел, упорно се противе. Берлин, Париз, Лондон, Мадрид се у великој паници плаше да се једном заувек не претворе у економске сателите и вазале.

Реформа шенгенске зоне до краја године. – И држављани земаља из ЕУ мораће да пролазе кроз граничну контролу кад улазе или излазе из ЕУ, а пооштравају се и граничне мере надзора унутар шенгенске зоне

Иако су се једном опекле на Осами бин Ладену, САД нису прекинуле своју самоубилачку активност у стварању припитомљених екстремно-исламистичких Франкештајна

У Србију је само у првих девет месеци ове године увезено чак 5,7 милиона килограма такозваног МСМ – машински сепарисаног меса, које садржи велике количине млевених костију препуних тешких метала, антибиотика, хормона, упозорава др Мирослав Стојшић, бивши начелник Републичке ветеринарске инспекције.

Председник Српске народне партиjе Ненад Поповић изразио jе данас наду да ће Влада Србиjе преиспитати своjу политку према мигрантима и да ће ускоро затворити границе „по узору на све земље у EУ и окружењу“.

БУДИМПЕШТА – Мађарски премијер Виктор Орбан рекао је да је европска иницијатива да се подстакне Турска да сузбије прилив миграната јачањем безбедности на границама показује да је некада поносни континент постао просјак који тражи да му безбедност пружи неко други.

Циркузантски и примитивно смо понижени као народ и огољеном силом, у амбијенту праве психолошке (медијске) тортуре и бруталним кршењем најважнијих закона ове земље, натерани на потпуну пропаст – прихват стотина хиљада изманипулисаних избеглица.

Док Европска унија већ месецима смишља како ће се изборити с избегличким таласом, потреба за новцем избеглице чини врло лаким пленом за банде које оперишу рутама којима се људи крећу, у избегличким центрима и земљама у које путују.

БЕЧ/ЉУБЉАНА – Неколико стотина присталица десничара протестовало је синоћ у аустријском граничном подручју Шпиелфелд – Шентиљ, против тражилаца азиланата који хрле у ту земљу, у потрази за бољим животом.

БЕОГРАД – Никада до сада Европска унија није добијала тако лоше прогнозе као у последњих недељу дана, под притиском избегличке кризе: „ЕУ би могла да се распадне”, „ЕУ није у добром стању”, „ЕУ губи кредибилитет”, „Прети опасност тихог распада”…

Он је објаснио да су они напустили кампове „због смањења новчаних средстава“.

Черчил је Балкан окарактерисао као „мекани стомак Европе“, односно место на коме је Стари континент најрањивији, а то је тачно и данас, наводи бечки лист.

*Проблем ће настати у томе што влада планира да смести 12.000 избеглица а ЕУ ће тражити много више, тврде дипломатски извори Данаса *Вучић поручио из Москве: Катастрофична предвиђања су глупост.

Да би дошао до Немачке, обећане земље, ходао је пуних осам сати преко Турске, да би онда старим бродићем кренуо пут југоисточне Европе.

Међутим, данас Мохамед Азиз Кадир је један од ирачких Курда који нису нашли срећу у Европи, где су на сваком кораку осећали да нису добродошли. Нити их је Европа дочекала раширених руку, нити су се они могли навикнути на начин живота који их је чекао. То једноставно није било оно што су им други обећавали:

„Када сам коначно дошао до избегличког кампа у близини Берлина, био сам шокиран разликом у односу на оно што сам очекивао“, присећа се Кадир и додаје:

„Сви су нас гледали као грађане другог реда, нису нас поштовали. Када бих и отишао до центра града, сви су нас третирали као избеглице и показивали на нас“, каже Кадир.

Он је само један од све већег броја курдских избеглица које су одлучиле да се врате у своју домовину, без обзира што на хиљаде Сиријаца, Ирачана и Авганистанаца ризикују живот да дођу до западне Европе.

Само је из курдске заједнице чак 25.000 људи отишло пут Европе. Ипак, многи су схватили да је то, ипак, била грешка.

Иако је Немачка главна дестинација за оне који долазе у Европу, прошле седмице је организован лет за 50 курдских Ирачана, који су се вратили у град Ербил, где су живјели и прије одласка у Европу.

Кадир каже да је провео два и по месеца у избјегличком кампу и да се свега нагледао. Имао је сан да ће у западној Европи отворити пицерију, зарадити доста новца, који би слао у Ербил, својим рођацима.

Признаје да је прошао прави пакао да би дошао до Европе…

„У малом, кријумчарском броду буквално смо клечали до обала Грчке, нисмо могли да се померимо и није било ваздуха. Осјећао сам се као стока. Људи су вршили нужду на бродићу. Било је ужасно“, присећа се он.

Међутим, дошавши у њемачки камп схватио је да ни ту услови нису ништа бољи. Храна је била ограничена на два оброка дневно, а увече би се уводила забрана кретања, нешто слично полицијском часу.

„Схватио сам да је у Ираку далеко боље него ту, гледајући услове у кампу. Једноставно, било је сасвим логично да се вратим у Ербил“, каже он.

И док Кадир има кућу гдје ће се вратити, друге избјеглице попут Навафа Алиаса у Ираку немају ништа осим шатора у избегличком кампу. Ипак, чак ни то га није спречило да окрене леђа свом европском сну.

Алиас каже да је и у Ираку био смештен у избјегличком кампу, након што је ИСИЛ заузео његово село. Како су сви кренули пут Европе, и он је одлучио да своју срећу окуша на Западу.

Кријумчару је платио 20.000 долара да превезе њега и десетогодишњег сина у Немачку. Након неколико седмица коначно су успјели да дођу до источне Њемачке, где су добили смештај у собици коју су дијелили са још два азиланта:

„Немачка влада нам је дала 540 евра за мене и сина, али то једноставно није било довољно. Син је био уплашен и тужан јер је у Ираку оставио пријатеље. На крају сам одлучио да се, ипак, вратимо кући, па макар у онај шатор у избегличком кампу. Било је заиста дивно како су ме моји из села дочекали. Свима је било драго што нас виде. Седили смо до дуго у ноћ, пили и препричавали све што ми се десило на путу ка Европи, Ипак, неке ствари немају цену“, каже он.