Подешавања / Settings

Управо је то пре три дана у Бриселу, изјавио Јанез Копач, нови шеф Енергетске заједнице, додајући да ће „Македонија морати да се повуче из ’Јужног тока’, или преговора ако жели да постане пуноправна чланица ЕУ”.

Ако су до сада постојале неке недоумице у вези комплетирања Јужног тока кроз Србију, онда су оне по свему судећи коначно развејане, с обзиром да пуна изградња гасовода почиње у октобру, а такође је донекле променила причу и сама Европска комисија, из чијег саопштења проистиче да је Србију, барем за сада, спасило баш то што није чланица Европске уније.

У овој фази, Европска комисија препоручује Србији да обустави радове на изградњи Јужног тока док тај пројекат не буде у потпуности дозвољен од стране Брисела, чиме ће „избећи повећање трошкова за поправку инфраструктуре у будућности“, наводи ЕУИЦ.

Последњих недеља Запад је појачао притисак на Београд како би га присилио да се прикључи општем антируском санкцијском хору.

Додатно, када се склапају споразуми са њом, они више делују као споразуми у којима чак и друга, углавном слабија страна, може да извуче неку легитимну, општу корист за себе – док, с друге стране, споразуми са западним државама делују већином као капитулације, или као аранжмани склопљени између газде и локалног представника, коме иде и гро оног малог процента користи резервисаног за страну коју локалац формално заступа.

Зорана Михајловић изјавила је да Србија „мора да обустави“ изградњу гасовода „Јужни ток”, па је ред да се изнова преиспита за кога ради поменута министарка и шта поводом њеног антидржавног деловања мора да се уради.

Експропријација 8.000 хектара земљишта за гасовод „Јужни ток“ кроз Србију коштаће нас 24 милиона евра.

Било је то ваљда 2004. године, када се по први пут име Гаспром-а (или, како се већ у оригиналној, руској верзији пише-Газпром-а) почело значајније помињати у званичним расправама на заседањима Парламентарне скупштине Савета Европе. Још тада, а с обзиром на начин како је ова тема „увођена“ на дневни ред и ко је у свему учествовао, […]

Двострани односи Русије и Турске достигли су висок ниво и имају велики потенцијал, изјавио је руски председник Владимир Путин за време преговора са премијером Турске Реџепом Ердоганом. Москва и Анкара ефикасно развијају економске везе, посебно у сфери енергетике, подвукао је руски лидер. Реџеп Ердоган са своје стране изјавио је да ће реализација заједничких пројеката у […]