Подешавања / Settings

На питање шта улазак Косова у Унеско значио за њу лично, са сетом у гласу али одлучно каже:

Народ треба да донесе одлуку да ли је за улазак Србије у Европску унију по цену признавања независности Косова, јер даље одлагање овог питања води Србију и народ у нове државне и националне поразе.

Прихватањем термина косовар прихвата се настојање стварање „нове нације“, косоварске, која би означавала становнике тзв. „државе Косово“.

Свако залагање да се Косово напусти и призна, јесте залагање да се сутра уведу санкције Русији и да српски народ тиме запечати своју судбину. Да Србија обезбеђује спољну политику ЕУ, док се на истоку јавља јасна алтернатива чије је пријатељство више пута јасно назначено, јесте потпуна первертираност душе.

Ако би Косово постало члан Унеска, чиме би и српска културна баштина, фактички, постала косовска, да ли би то ставило тачку на ревизију „косовске“ историје?

На данас одржаном састанку, коме су присуствовали председник Републике Србије Томислав Николић са саветницима, председник Владе Aлександар Вучић, председница Народне скупштине Маја Гојковић, потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, министри Небојша Стефановић, Братислав Гашић и Никола Селаковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, патријарх српски господин Иринеј са члановима Светог Синода СПЦ и председник и представници Српске академије наука и уметности, Владимир Костић, Максимовићдонети су и усаглашени следећи закључци:

Српски радикали позивају надлежне органе САНУ да хитно смене Костића са функције председника, јер једино тако могу да сачувају част и образ ове институције и да се јавно дистанцирају од издајничких ставова Владимира Костића.

Да ли је западни, сатанизовани и агресорски свет оличен у лику САД, Велике Британије, НАТО и ЕУ, у праву, где им је упориште и како проналазе модусе да нас овако, не само черече, већ и понижавју до бескраја?

Позивамо цео цивилизован свет да заштити српско културно, верско и историјско наслеђе у јужној српској покрајини Косову и Метохији и потпишу петицију против примања сепаратистичких власти у Приштини у чланство Унеска.

Прихватањем да се у преговарачку платформу за отварање погавља 35 уграде одредбе којима се унапред одређује исход бриселског дијалога и намеће став Приштине о статусу Космета, велике силе би ставиле тачку на посао започет 1878. године.

Протест против пријема шиптарских окупатора у УНЕСКО подржаће студенти свих београдских факултета.

Главни одбор ДСС осудио је режимско насиље и брутално разбијање мирних демонстрација у Подгорици, упозоравајући на могуће политичке и безбедоносне последице овог чина у региону и могућност дестабилизације Црне Горе, што ни Србији ни Србима у тој држави није у интересу.

Територија аутономних покрајина и услови под којима се може променити граница између аутономних покрајина одређује се законом. Територија аутономних покрајина не може се мењати без сагласности њених грађана изражене на референдуму, у складу са законом.

Преносећи речи патријарха српског Иринеја да је „Србија без Косова труп без главе“, Драшковић пише да то значи да је Србија „мртва, да је нема, већ 15 година“.

Државни врх Србије својом лошом игром, која иде на руку непријатељски расположеним странама, највише доприноси отимању српских светиња, сматра Драган Петровић, један од водећих српских интелектуалаца.

А, онда је Вучић одбрусио Тачију: „Слушај, бре, будало, нећу више да ти идем по кафу, јел јасно?! Косово и да ти дам, ал’ више ни евро за капућино! Донео сам вам већ три, па се враћао по шећер, и колико то још уступака Србија треба да учини, аман“?!

Због тога не би било добро да Србија расписује референдум, ни о ЕУ ни о КиМ, јер би то само заковало српске преговарачке позиције, које ионако нису широке. Без обзира на све, Србија би морала да се уздржи и од драстичних потеза, било да је то излазак из бриселских преговора, било да је то одустајање од преговора са ЕУ.

Потпуно отворене уцене САД, испоручене посредством вашингтонских поштоноша Велике Британије и Немачке, којима се од Србије за наставак евроинтеграција захтева признавање независности тзв. Косова, потврђују да је референдум о уласку Србије у ЕУ неодложно потребан.

Много тога се може замерити бриселској политици према Србији последњих година и деценија. Али се не може рећи да су били превише нејасни када је реч о Косову, његовој независности и очекивањима од Србије у том погледу.

Србија трпи све веће ударце, а на делу су константни покушаји прекрајања историје, док су пријем тзв. Републике Косово у УНЕСКО и нови амандман немачке на отварање поглавља 35 са Србијом у процесу евроинтеграција само последњи шамари у низу.