Подешавања / Settings

Роба коју купите на одложено путем револвинг картице биће, кроз камате, за трећину скупља. Проблем ћете решити ако је затворите или повећате износ задужења.

Суд пресудио да је клијент је у праву, а не пословна банка, која му је дала кредит у швајцарцима, а потом једнострано подигла каматну стопу. Грађани које такође имају проблеме са отплатом кредита у швајцарцима морају да подносе појединачне тужбе.

Зашто су у Србији од 84.000 укупно одобрених стамбених кредита само два у домаћој валути. За зајам од 2,4 милиона динара на 25 година, потребно је вратити четири пута више новца. Камата на кредите у еврима пет пута мања.

Слободан Јањушевић, власник предузећа „Кирка Сури“, запосленима је поделио на десетине кућа, станова, аутомобила, бескаматних кредита… Каже да би се пре убио него што би спискао милионе евра на јахту, а да претходно није решио проблеме својих људи

– Све је то било једно непријатно и скупо искуство. После свега никад више не бих пристала да будем жирант ни рођеном брату. Растурила сам дивно пријатељство, повлачила се по судовима, плаћајући разне судске таксе због којих сам морала да идем у минус – објашњава Зорица Лукић, некадашњи жирант, која је своја потраживања морала да тражи на суду.

Један је да се враћају страри скупи кредити, а други је да се тај новац пласира у привреду по повољнијим условима како би се покренула производња и како би и грађани осетили ефекте.

Под „низом оперативних трошкова“ при обради кредита банке вам урачунавају и утрошени папир, струју, телефонске импулсе па чак и трошкове закупа простора, као и плате запослених који раде на обради захтева

До краја прве половине ове године Дачићев кабинет задужио је Србију за нових 3,5 милијарди евра, а пошто смо већ у септембру сва је прилика да је то задужење знатно веће. И то није све, као да ће владати деценијама, Влада Србије најављује нове кредите. Сав новац који је Србија узела из кредита отишао је на отплату већ постојећих дугова и попуњавање рупа у буџету. На производњу и инфраструктуру готово да није отишао ни евро.

У јулу 2013. Европска унија је окривила највеће светске банке да су направиле заверу и да су блокирале сваки покушај да се регулише тржиште такозваних кредитно-дериватних свопова (credit default swap – CDS). CDS представља облик дериватива, финансијске кредите који омогућују кредиторима да спуштају или сасвим неутралишу ризик банкротирања од стране дужника за било какав кредит, обвезнице или неку другу врсту позајмица.

Економију воде исти људи, зато нема резултата, оцењује професор економије. Србији не треба реконструкција Владе, већ потпуно нова конструкција државе, сматра Зец и поручује да морамо нашу државну кућу готово изнова да направимо, јер немамо безграничне ресурсе да санирамо огромне трошкове које овај систем изазива. Србија, према његовим речима, умире на рате и на кредит, и тога наша власт мора да буде свесна.

Пљачкање европске периферије — чланица ЕУ, кандидата и острашћених кандидата за кандидата. Регулатори толеришу валутне клаузуле ради „заштите“ дужника од високих камата и инфлације — све до банкрота!

Београђанка Дубравка Шокчић узела је стамбени кредит почетком 2008. на 18 година. Данас, пет година касније, остала је и без новца и без стана, а Националној корпорацији, која осигурава кредите, дугује 51.000 швајцарских франака!

Оцењују да су на наплату стигле све године нерада и „живота на кредит“, али и перманентне политичке кризе у БиХ. Без посла 220.000 људи са факултетском дипломом.

Чак трећина камате који грађани плаћају за коришћење дозвољеног минуса представља зараду банке. Код ових позајмица банке највише зарађују јер марже у просеку износе и до 10 одсто.

Како је рубља протеклих година била стабилна и јако упркос кризи у свету у најјачој руској банци,“Сбербанци“, која послује у Србији спремни су и за давање кредита у рубљама.

Како би одговорила на бројне недоумице, Национална корпорација за осигурање стамбених кредита покреће бесплатне семинаре за грађане – „Испуни свој сан – купи стан“, где ће заинтересовани грађани моћи да добију практичне савете.

Агенције за наплату потраживања покушавају да се баве и откупом кредита од грађана. Банка, засад, потраживања од становништва сме да уступи само другој банци.

Према званичним подацима, на крају прошле године Србија је била у кредитима од укупно 17,67 милијарди евра. А задуживаће се и даље, јер би већ за који месец могла да стигне руска милијарда долара, намењена буџету.

Ђиласова администрација ове године задужиће Београђане за додатних 40 милиона евра само да врати кредите и камате.

Одбегли нарко-бос „опрао“ 1,7 милијарди евра кроз кроз кредите чији највећи део никад није враћен. Уместо тога, Шарић добијао власничке уделе у фирмама које тврде да нису знале да је новац „прљав“