Подешавања / Settings

Пре осврта на недавно страдање „Информера“ и његовог уредника Драгана Ј. Вучићевића, хајде да, ради потпуније представе о томе колико је новинарство у Србији заратило с логиком, почнемо једном питалицом.

„У информацином рату, као и у сваком рату, сва средства су добра, иако се вођење рата одређује конвенцијама. Али понашање неких западних политичара и представника интелигенције делује као хистерија. При томе проклетства бацају они који су, савивши се пред неким, изгубили свој идентитет као представници суверене државе. И ови комплекси се изливају на Русију”.

Недавно спроведена анкета немачке агенције “YоуGоv”, за “ZEIT ОNLINE“, приказала је, да 47 одсто испитаника подржава тезу да медији извештавају једнострано док 40 одсто вјерује да извјештавају објективно и независно.

Српска православна црква осудила је данас „гнусни“ терористички напад у Паризу када је убијено дванест људи и изразила саучешће породицама настрадалих, али и позвала медије у Србији да не преносе бласфемичне карикатуре исламског пророка Мухамеда јер тиме „најгрубље вређају верска осећања“ суграђана исламске вере.

2014. година у руско-спрским односима. Посета председника Путина Београду – и разочараност поводом Јужног тока. Ембарго за Европу – и могућности за српске произвођаче. Сећање на Први светски рат – и ера савремених информационих технологија. О резултатима года у интервјуу за Спутњик Србија говори амбасадор РФ у Србији Александар Чепурин.

Сећања су варљива. Памтим неке небитне детаље, а из сећања ми бледе крупне ствари. Најневажнија имена и особе су ми у сећању, уписани чини ми се за сва времена, а неки битни људи и догађаји остају на периферији памћења. Та селекција није вољна већ принудна.

Подилажење најнижим поривима најнижих слојева друштва зарад веће гледаности, величање глупости, исмејавање поремећених особа и уживање у баналном примитивизму, свађа, туча, воајерисања, срамотних сцена крезавих, сисатих, полуписмених, изопачених, јесте квалитет који се Србији сервира перфидно кроз медије

Зашто је у српским медијима остало прећутано да је Кина дала пуну подршку целокупном руском ставу по питању Украјине

Немачка канцеларка упозорава на нарушавање европског мировног поретка. Она страхује због јачања утицаја Русије на истоку и југоистоку Европе, па тако и у Србији. Немачка штампа анализира говор канцеларке у Сиднеју.

Повратак Војислава Шешеља у Србију, после скоро дванаест година тамновања у хашком затвору, с разлогом је изазвао лавину реакција

„Када је прошле седмице Хашки трибунал одлучио о Шешељевом пуштању на слободу, чак ни бивши партијски пријатељи нису желели његов повратак. Јер они сада тврде да су преобраћени“, пише Берлинер цајтунг.

У нашој јавности има већ доста очигледних примера који доказују чињеницу да је на делу јасно препознатљив и очит процес контроле и политичке инструментализације медија који се више и не прикрива. Остварена је пуна транспарентност овог процеса.

Типична америчка пропаганда у акцији. Само показује слику уплакане жене и повезује је с Путином. Упрошћено и сирово, али ће амерички идиоти пасти на то. На крају крајева, зар ми нисмо изузетна нација, а ?! Англосфера је највећи ас сатанизације у светској историји.

Шеф посланичке групе Српске напредне странке Зоран Бабић тврди да је овај бизнисмен са сумњивом биографијом, по налогу власника „Делта холдинга“, али и лидера Демократске странке Бојана Пајтића, покушао државни удар. Мирослав Мишковић се није оглашавао, док је први човек ДС поручио да су то будалаштине и да Сандуловића не познаје

Текућа битка за медије једна је од првих која ће одредити стратегију и модел предстојећег српског Мајдана

Министар унутрашњих послова, „уместо да одговара на питања о низу безбедносних пропуста начињених током утакмице, од самог спуштања заставе велике Албаније на терен, до упада навијача на игралиште, одлучио да реагује на инцидент за који РТС не сноси никакву одговорност“.

У контексту европских пацки Србији, обично увијених у галиматијас уопштавајућих обланди које у суштини нимало не умањују значај оптужби, покренуто је и питање медијских слобода, а као симболичан пример се наводи судбина емисије „Утисак недеље“.

Могао би неко евентуално позвати Москву и Пекинг, али би вероватно управо тада САД створио највећу „фрку“. Шта да је влада у Дамаску позвала руску војску да уђе у земљу и помогне им у рату против терориста, зар би Вашингтон то мирно посматрао?

Посланици доњег дома руског парламента усвојили су данас, без претходне дебате, закон којим се ограничава страно власништво у медијима на 20 одсто, што би могло угрозити опстанак неких од најугледнијих независних медија у Русији.

Истраживање Завода за проучавање културног развитка о употреби ћирилице. О феномену све мањег коришћења српске ћирилице нема научне монографије