Подешавања / Settings

Док бивши чланови Коштуничине странке јавности представљају деловање Државотворног покрета као будуће политичке странке, „остатак” Демократске странке Србије је отишао корак даље и најављује за почетак идуће недеље договор о опозиционом деловању са покретом „Двери”.

Након 14 година тих „реформи“ које надгледају странци, или боље речено нама мање наклоњени део међународног фактора, наша привреда се нашла у изузетно тешкој ситуацији, готово пред банкротом, а данашња индустријска производња је око 40 % оне од пре четврт века.

„Реч је о сродним политичким опцијама које имају евроскептичан и анти-НАТО став и заједно сматрамо да Србија не иде у добром смеру”, каже Санда Рашковић Ивић, председница ДСС-а.

Сaндa Рaшкoвић Ивић je пoдсeтилa дa je ДСС билa стoжeрнa стaнкa у дoнoшeњу Устaвa и нaглaсилa дa зaтo плaнирa низ aктивнoсти, „кaкo бисмo прoбaли грaђaнимa дa oбjaснимo зaштo je oдбрaнa Устaвa вaжнa“.

Сигурно је да су се многи шампањци отварали у страним нама најненаклоњенијим амбасадама сила у Београду, и многа унапређења и масне бенефиције следиле врховима обавештајних структура које су то радиле.

„Односи се на улазак у један мега државни апарат са изразитом германском доминацијом, који ће вам прописивати језичке стандарде, начин мишљења и понашања, димензије шаргарепе.

Ако је г. Радун у овим ставовима пронашао нешто што би могло да наиђе на благонаклон став западних амбасада и на интерес да се на тој платформи удруже са ДСС-ом против Вучића, онда би било лепо да грађане Србије обрадује вешћу коју чекају већ четврт века – да су западне амбасаде постале прави пријатељи Србије.

ЛГТБ активисти су најавили ове године да ће лобирати да се донесе закон о говору мржње по којем ће сви хришћанско-традиционално васпитани људи, који кроз учењима своје вере базирају свој однос према том питању, практично бити проглашени за оне који говоре језиком мржње, те ће због тога бити кривично гоњени, процесуирани и осуђивани.

Ипак сада је потпуно јасно да је страни фактор, а реч је о нама најненаклоњенијем делу међународном, пре свега САД и Британији, а у нешто мањој мери и Немачкој, из геополитичких подстицаја, тежио економским, политичким и друштвеним решењима у Србији и на целокупним српским просторима, који су се косили са елементарним интересима огромне већине нашег становништва.

„Патриотски блок“ је увек и најпре против странаца, све остало може се прилагодити тој чињеници.

Према његовим речима, уместо о „десним“, боље је говорити о „конзервативним“, „националним“ или „патриотским“ странкама, организацијама и појединцима.

Зато позиција суверенизма има једноставан економски програм: подршка породичном предузетништву, задругарству, произвођачкој привреди, велики енергетски и други системи од националног значаја морају да буду у државном власништву, битни природни ресурси од значаја за будући развој (рудно благо, вода, земљиште и слично) не могу бити у власништву странаца.

Према његовим речима, Србија може сама да нађе свој пут и довољно је интелектуално, политички и на сваки други начин потентна да не мора да буде „као слепица пред црквом са испруженом руком“.

Они замишљају да ће све моћи да се заташка и „среди“ „меком трговином“, како је говорио Монтескије. Радиће у Србији ускоро поново дебеле народне мотке.