Подешавања / Settings

О економској “рационалности” енергетске политике ЕУ не треба трошити речи. Блокирањем реализације пројекта “Јужни ток” Европска комисија практично предлаже грађанима ЕУ да и даље остану таоци транзита гаса преко Украјине – са њеним политичким хаосом, финансијском несолвентношћу и практичним грађанским ратом.

У Европској унији се отвара нови фронт „енергетских ратова“. Пошто нема своје изворе којима би се заменили руски енергенти, руководство Европске уније је одлучило да финансира формирање регионалних мрежа које ће бити у стању, како се сматра у Бриселу, да земљама Централне и Источне Европе помогну да оперативно одреагују на промену ситуације.

Криза у Украјини није постала катализатор претварања Вишеградске групе у антируску војну песницу

“Рат санкцијама” који су против Русије повеле САД и ЕУ, многе наводи на размишљање до чега ће довести таква политика. Колапс који је још једном запљуснуо светско тржиште, сведочи о новом замајцу економске кризе

Европска комисија је спремна да помогне Украјини кредитом за неопходне потребе – па тако и плаћањем дуга за руски гас. Међутим, то је много мањи износ од оног који очекују у Кијеву. Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо јасно је ставио до знања да зајам неће прећи износ од једне милијарде долара (790 милиона еура). Украјина је раније замолила Европску комисију за 2 милијарде еура. Но, нема сумње да ће се новац на крају пронаћи – у џеповима европских пореских обвезника.

Између САД и Француске је избио скандал. Као повод је послужила одлука америчког суда да обавеже француску банку BNP Paribas да плати казну од 8,83 милијарде долара због кршења санкција према Ирану, Куби и Судану, којима се забрањују операције у доларима.

Последњих недеља Запад је појачао притисак на Београд како би га присилио да се прикључи општем антируском санкцијском хору.