Подешавања / Settings

Манастир Светог Саве – Нови Каленић код Канбере, главног града Аустралије, враћен је под окриље Српске православне цркве.

Ватикан – Поглавар Римокатоличке цркве и први папа из реда језуита опасних по човечанство Франциско изјавио је како је Православље болесно и да он има лек за његово оздрављење. Боравећи у посети свом верном сараднику, екуменистичком васељенском патријарху Вартоломеју са којим убрзано ради на уједињавању односно покатоличавању свих православних, изнео је увреду на рачун ортодоксних хришћана који никада неће пристати да се моле и клањају сатанином изасланику.

Родитељи треба да се предају љубави Божјој. Треба да буду свети пред својом децом и да то показују својом благошћу, трпљењем и љубављу.

Пријатељским братским вековним везама Срба и Руса бавили су се многи аутори, али та тема ни издалека није исцрпљена. Поготово ако имамо у виду период наше комунистичке историје, када се та тема свесно гурала под тепих. На жалост, по том питању ни евроунијатска Србија не заостаје пуно за Титовом Југославијом.

Жалосно је што Вучић и његови следбеници верују да је прихватање папске религије и европског система вредности најбоља опција за Србију. Сигурно да није оправдање за Вучића то што је теолошки неписмен. Он преко савести одлично зна да прихватање деструктивног европског система вредности значи губитак достојанства.

Принципом папоцентризма атлантска алијанса данас примјењује теорију `америчке изузетности`, изведену из теолошке теорије папског примата, као изузетно право и примат на коришћење и потрошњу планете.

Твоја звона звоне
глас се чује мио
са врх Старог Града
лепа Манасијо

Поштовани читаоци, преносимо снимак часа веронауке (Основе православне културе), ученика 3 разреда основне школе у Руском граду Долгопрудни код Москве, посвећен руско-србском братсву и Св. Сави Србском.

Овог недељног јутра хитало се у храм Свете Тројице на Ташмајдану. Звона цркве Светог Марка и Руске цркве у Београду, у сагласју, истим ритмом позивала су на литургијско сабрање. Две цркве, руска и српска, могло би се рећи наслоњене једна на другу, у заједничкој порти, обе јутрос пуне верника сведочећи како међу православним хришћанима нема растојања, ни физичког ни духовног.

Припреме за свеправославни Сабор откриле и низ неслагања међу православним црквама у свету. На управо завршеном скупу у Швајцарској усвојен меморандум о решавању свих горућих питања.

Данашња тема Хришћанске вредности има посебан значај. Савремена секуларна свест сматра религијске вредности за секундарне у односу на превлађујуће либерално-демократске стандарде, чије тумачење бива све удаљеније од традиционалног хришћанског морала. Стога, дијалог о хришћанским вредностима представља најважније сведочанство о вери у савременом друштву које се одриче својих религијских корена.

Хомосексуализам није генетска предодређеност, већ стање које се циљно усађује.

Oткако је Србија ступила на „европски пут без алтернативе“, сећање на Светог Саву, првог Архиепископа србског, изложено је тихом али систематском прогону и брисању из свести и савести Срба.

О Светом владики Николају Жичком је исписано небројено много страница. Такође, велики број његових писаних радова је сачуван и радо читан. Мишљења о њима су различита, што и није неразумљиво када се у виду има ширина и дубина владикине мисли. Ипак, добронамерно и истинито се од злонамерног и неистинитог лако распознаје. У књизи Павела Тихомирова О крсту Светог владике Николаја нашу пажњу је привукла једна несвакидашња епизода из владикиног живота.

Насред мора камен тврди,
на камену црква стоји.

На црквеном имању у Јоханесбургу најрадоснији хришћански празник се претворио у незапамћену трагедију: други дан Божића, на празник Сабора Пресвете Богородице, пуцњем из пиштоља смртно је страдао Србин Ненад Цвејић (38). Само пет дана после тог потресног догађаја, а два дана пре сахране, на месту трагедије – на црквеном имању, свештеник, Црквени Одбор и Коло Српских Сестара организовали свечану прославу Нове Године уз песму, игру, весеље и музику уживо, уз забрану фотографисања и снимања

На људе који мењају веру на овим просторима никада није гледано благонаклоно. Док у САД свака друга особа у једном тренутку свог живота прихвати другу веру, у региону се тек 1,3 одсто људи одлучи да потражи „новог бога“.

Бити Србин значи бити Христов: “Нема лепше вере од хришћанске, Срб је Христов, радује се смрти“, како је певао Свети ђакон Авакум у зиму 1814, одбијајући да се потурчи. Не радује се Србин смрти као нестанку, и зато што зна да га у вечности чекају они који су пре њега изашли пред Васкрслог, на челу са Светим Савом, учитељем пута који води у живот. И зна Србин да све што чини у име Бога и крста са три прста његов живот уткива у вечност. И да служи непролазном Смислу, Који беше у почетку и Који ће бити на крају, јер је Алфа и Омега човека и света.

Дан је био као и сваки други у Токију, до тренутка када је од Емира Кустурице стигла порука: „Дођи у Србију. Посматрај свет око себе широм отворених очију и не брини“?!. Прво сам одозго, из ваздуха, видео ужички крај и планине које говоре. Оне су ме освојиле! Пред дрвенградским храмом, разумео сам значење до тада шифрованог шапата ствари и људи. Тог јануара 2009. „Бог ме је погледао“: Светом тајном крштења у Цркви светог Саве, све моје радости и туге – себи су нашле уточиште, а сада сам напокон опет ту, у свом духовном дому.

Ријетки су људи који се одричу царске славе и дворског уживања замјењујући их за доживотно сиромаштво и манастирску послушност. Ријетко ко оставља власт и моћ овога свијета и одлази да бос по камењу гази док другу браћу служи, а на мучење земаљско позива чак и свога оца. Красећи се богослужењем и постом представљаш најбољи примјер у одрицању свега овоземаљског ради задобијања живота вјечног.