Подешавања / Settings

Како се кроз патње одиграла обнова православља у Русији. Прича о страдању и сагледавању живота, о преобраћењу атеисте у православног верника.

Цркве Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду недавно је покренула фејсбук страницу у циљу ширења Јеванђелске поруке на друштвеним мрежама.

Знаш ли ко те љуби силно
Ко те чува дан и ноћ,
Ко ти даје изобилно
Да одолиш врагу моћ?

Подвала “Побједе”, у коју су њени уредници и двојица аутора покушали да увуку и Митрополита г. Амфилохија и поједине свештенике Митрополије црногорско-приморске, видљива је са сваке стране.

Отац Ермолај из манастира Ковиљ, до 2006. Владимир Турчан, једини је православац међу Словацима и једини офталмолог међу монасима

Ове недеље, у петак, 14. фебруара, Срби православне вероисповести обележавају празник посвећен Светом Трифуну, а они који следе евроунијатску и екуменску мантру прослављају Дан заљубљених. Упркос чињеници да је ових првих код нас много више, агитација у корист оних других је неупоредиво јача. Док се на страницама престоничких дневних листова и телевизија са националном фреквенцијом једва да нађе обавештење о овом првом празнику, дотле нас ти исти нашироко и надугачко недељама припремају за прослављање оног другог.

Треба рећи да је српски патријарх Павле показао духовну и грађанску храброст и анатемисао, то јест проклео и од Цркве одлучио оне докторе који врше абортусе и све оне који пропагирају абортус.

Једно посебно забрињавајуће народно сујеверје је везано за Свете Тајне Цркве и црквене обреде којима верници дају искривљено значење, у којима траже неки знак, потврду, тумачење. Све су то и грешна размишљања и грешна дела лишена разума.

Јеромонах Роман (Матјушин), јединствена је и веома занимљива личност савременoг православног света. Роман, до монашења Александар, рођен је 1954. године у унутрашњости Русије. Његов отац је био пољопривредник, а мајка учитељица је у позним годинама примила монашки постриг, добивши име Зосима.

Јеромонах Роман (Матјушин), јединствена је и веома занимљива личност савременoг православног света. Роман, до монашења Александар, рођен је 1954. године у унутрашњости Русије. Његов отац је био пољопривредник, а мајка учитељица је у позним годинама примила монашки постриг, добивши име Зосима.

Датум прослављања Божића једно је од главних питања којим ће се бавити представници свих помесних православних цркава на консултацијама заказаним за почетак марта на иницијативу васељенског патријарха Вартоломеја. Овај састанак требало би да буде припрема за одржавање Свеправославног сабора који би могао да буде заказан већ за 2015. годину.

Како се заправо одређују датуми тзв. покретних празника (празника невезаних за датум), концентрисаних у периоду који почиње у завршним недељама зиме, а може да потраје и цело пролеће?

Темеље модерне Европе ударило је хришћанство и хришћанска црква, као што ће то доста касније бити и са Немањином Србијом.

Током посете Епархији средњоевропској, у пратњи Његове Светости биће протођакон др Дамјан Божић из београдске Саборне цркве.

Многобројни житељи Прибоја верују да је Мехмед-паша Соколовић у Поблаћу сазидао цркву на гробу мајке. Наводно, њено гробно место је код улаза у цркву која има много трагова исламске архитектуре.

Плодови погрешне молитве и уопште духовног живота јесу прелест и гордост, а препознајемо их по осуђивању и сталном примећивању слабости оних око нас, ругању и злурадости, цинизму и злоби.

Један од најистакнутијих балканских интелектуалаца данашњице, изузетно теоријски и емпиријски утемељен лекар психијатар, књижевник и свестрани ерудита, проф. др Владета Јеротић био је гост трибине „Православље и млади“, приређене 11. априла ове године у ваљевском Центру за културу.

Говоре:

Протојереј Ставрофор Александар Средојевић,

Историчар Уметности Душан Миловановић,

Књижевница Јања Тодоровић

и аутор књиге.

Питање је за нас од животне важности: хоћемо ли и даље са Вавилоном или са Христом? Хоћемо ли са културом или са Богом и душом?

Православни су увек тражили духовно значење и поуку из временских непогода, као они који не верују у слепи случај. Молитва којом се руга светом Сави у Фекетићу и временска непогода у овом малопознатом месту у Србији могу се схватити као блага опомена онима који напуштају православље и прелазе у екуменизам, као што је то учинио свештеник и присутни народ у Фекетићу.