Подешавања / Settings

Поента измена Закона о раду није отпуштање радника, већ да га доведемо на ниво који ће водити привредном расту, рекао је данас министар привреде Саша Радуловић.

Домаћи бизнисмени блиски властима су преко офшор фирми, а на туђе име, од 2000. до 2011. године куповали багателно предузећа у Србији и на тај начин изнели чак 51 милијарду долара.

Мере које је Влада Србије предложила за спас су исте оне које се примењују већ 13 година по европским стандардима, од јавно-приватног партнерства, отказа, до пада животног стандарда и рупа у јавним финансијама.

Влада Србије повећаће ПДВ на хлеб, млеко, месо, комуналне услуге… са 8 на 10 одсто, док ће на “неегзистенцијалне производе”, попут компјутерске опреме, ПДВ бити повећан са 8 на чак 20 одсто.

Предложене економске мере немају никакве везе са подстицањем привредног развоја у Србији, већ само краткорочно крпе рупе у буџету који је пред банкротом и настављају стару праксу подршке свему што су интереси странаца у Србији.

Међу незапосленима готово трећина су млађи од 30 година – има их 210.000, 6.000 више него лане. Могуће решење, најављено у Влади, јесте да послодавац који запосли неког млађег од 30 година, годину или две не плаћа порезе ни допирносе. Проблем је и у томе што образовање није прилагођено потребама привреде.

Никада није било и никада неће бити „слободног тржишта“. Сва тржишта имају правила.

Једна од најварљивијих идеја, која стално звучи “исправно” (као и њени недокучиви трустови мозгова и медијске испоставе), јесте да је „слободно тржиште“ природно и неизбежно, ван постојећег и изван домена владе.

Економска криза у Србији је последица тотално промашеног привредног и друштвеног концепта који је примењен након 2000. године. Реч је о неолибералном концепту економије који је уз то примењен крајње ригидно, што је довело до тоталног краха економског система у земљи, радикалног осиромашења становништва, богаћења малог броја политички и друштвено повлашћених, често и на криминалан начин, задужењу државе, распродаји генерацијама стицане друштвене имовине и ресурса.

На питање колико ће мање примати новца у односу на претходни посао, министар финансија Лазар Крстић каже да ће примати 5, 6 пута мање новца него у Америци.

У српској јавности већ неколико недеља учестало се помиње ангажовање страних, или стручњака домаћег порекла, у улози саветника, па чак и министара у реконструисаној влади Дачић-Вучић.

Градоначалник Новог Сада Милош Вучевић примио је данас у Градској кући амбасадора Руске Федерације у Србији Александра Чепурина са којим је разговарао о билатералним односима и посебно о сарадњи Новог Сада и руских регија и градова.

Пошто се дохватио економије, Вучићева последња дилема је следећа: чека ли га судбина Зорана Ђинђића или Бориса Тадића.

Истичући да је „сутра историјски дан за Србију“ и да очекује „безуслован датум“ за отпочињање приступних преговора са ЕУ, Дачић је нагласио да у процесу европских интеграција Влада види потенцијал и могућност да грађанима обезбеди стабилнију, безбеднију и сигурнију и економски перспективнију будућност .

Антикризне мере које српска јавност данима чека да чује и види, врло вероватно ће угледати светлост дана почетком следеће недеље. Влада Србије треба, у недељу 16. јуна, да усагласи детаље мера које би требало да резултирају попуњавањем буџетске „рупе“ од 40 милијарди динара.

Криза јавних финансија и претећи банкрот државе „нормална” су последица погубне макроекономске политике и изабраног модела развоја. Буџетски дефицит годинама нагло расте, а тиме и јавни дуг, и то у условима рецесије и огромне незапослености. Привреда је потпуно онеспособљена за развој, а респективном монетарном политиком потпуно неликвидна. Финансирање буџета је највећим делом пренесено с реалних јавних прихода на допунско (кредитно) финансирање.

Први потпредседник Владе Србије и лидер СНС Александар Вучић изјавио је да је стање у Србији теже него што се до сада могло чути, јер су сви рачуни из претходних деценија дошли на наплату и најавио одговорне, а не популарне мере за ублажавање кризе.

Хрватске фирме, пред улазак ове земље у Европску унију 1. јула, масовно селе производњу у друге државе. Јер, царине које ће суседне земље укључујући и Србију увести на хрватску робу учиниће је потпуно неконкурентном. Ипак, фирме за селидбу не бирају Србију.

Русија је углавном последњих година прва земља по обиму оствареног увоза, док је српски извоз у Русију негде око шестог места, свих спољнотрговинских партнера Србије, (уколико би смо земље ЕУ посматрали појединачно).

Није ми дата реч у Скупштини, а хтео сам да Вас опоменем да, иако сте рођени у Призрену, немате мандат да прихватите наметнуто неправедно, незаконито и противуставно решење, нити да поклоните српске територије албанским терористичким вођама.

Министарство финансија и привреде саопштило је данас да је у првом тромесечју ове године забележен раст индустријске проиводње и бруто друштвеног производа чиме је српска економија и формално изашла из рецесије.