Подешавања / Settings

У Србији су након 2000. године све владе као приоритет истицале чланство у ЕУ. У том смислу и најновија власт (са жаром конвертита) након 2012. непрестано истиче да је и њен најважнији приоритет улазак у ЕУ. Ипак тај ентузијазам и нападни “вишак емоција у политици“ (како би га назвао Јаша Продановић) није довео до економског напретка у Србији, напротив.

Нико се до сада није потрудио да израчуна колико кошта приступање Европској унији. Уместо тога, контролисани медији су европскептичне интелектуалце и политичаре смештали у идеолошке матрице, по којима је свако ко је против ЕУ назадан, прича само о Косову, а у економију се не разуме. Књига Дејана Мировића, „Последице ЕУ интеграција“ ће то коренито променити.

Пред пуном мултимедијалном салом УК Вук у Београду, представљен је јединствени економски приручник, књига Дејана Мировића „Последице ЕУ интеграција“.

Прва трибина о економским последицама ЕУ интеграција – без идеологије, само голе чињенице: Четвртак, 25. децембар у 19 часова, Устанува културе Вук, Мултимедијална сала.

Анализа података америчке ЦИА-е показује да је улазак у ЕУ парено коштао све државе Источне Европе, па чак и земље кандидате (Србија, Црна Гора, Македонија, БиХ). Економска анализа о којој се ћути!

Ово је свакако негативни светски рекорд у трајању притвора. (Хашки суд није донео првостепну пресуду у случају Шешељ након 11 и по година притвора.)

Због отворене Западне подршке оживљавању нацизма у Украјини, многи данашње политичке прилике у Европи пореде са уздизањем Хитлера од пре осамдесет година. Дејан Мировић верује да постоје и бројне економске сличности – у разговору за Фонд стратешке културе, овај економски стручњак и правни саветник Војислава Шешеља истиче да је ратна привреда данашњег Запада веома упоредива са ратном привредом Хитлерове Немачке:

Српско становиште је библиотека која је настала на основу идеје Милоша Црњанског, коју је разрадио Мило Ломпар, да ствари, једном за свагда, треба гледати искључиво са српског становишта. Међу ауторима који су објавили књиге у оквиру ове едиције су: Коста Чавошки, Слободан Антонић, Мило Ломпар, Дејан Мировић и други.

У стручној јавности је такав коментар одлазећег комесара протумачен као “најгора оцена“ за БиХ у последњих 13 година.[1]

Након референдума који је одржан под контролом ЕУ, Црна Гора се 2006. године одвојила од Србије. У том контексту, након распада заједничке државе (СЦГ) укинут је и јединствени принцип преговарања са ЕУ који је био примењен само у случају Србије и Црне Горе

Постојало је више разлога за посету Донбасу и истоку Украјине почетком јуна 2014, јер се за разлику од Крима и догађаја на том полуострву, о тамошњим дешавањима у српској јавности знало јако мало. Избијање жестоког грађанског рата на овој територији у априлу је била и једна врста изненађења после релативно мирног приступања Крима Руској Федерацији.

Припајање Крима Руској Федерацији је у Србији изазвало различите реакције. У народу се без сумње, појавило одређено задовољство због понижења и немоћи НАТО. Са друге стране, другосрбијанска интелектуално/политичка елита је пожурила да тај догађај протумачи као “промену односа Русије према Косову“

У сваком случају, Бриселски споразум се може оборити са аспекта међународног права на исти начин као што је поништен и Минхенски споразум 1973. године због претњи и принуде приликом његовог потписивања

Преносимо вам интервју који је за пољски сајт Xportal.pl дао др Дејан Мировић, потпредседник Српске Радикалне Странке.

Првог јануара 2014. Грчка је преузела председавање ЕУ. Тим поводом председавајући Савету министара ЕУ Димитрис Куркулас (грчки министар надлежан за европске послове) поручио је српској јавности да проширење ЕУ “није празна прича “ и да Србија “може брзо до чланства“.

Украјина и ЕУ су успоставили дипломатске односе 1991. године. Од 1991. године Украјина користи и финансијске програме за бивше републике СССР-а. Taчније, преко TACIS програма је добила од Брисела у периоду од 1991. до 2006. године око милијарду евра (или око 60 милиона евра годишње).

Летонија (или Латвија тачније Latvijas Republika) је као независна држава призната од стране Европске комисије 1991. Године 1992. Летонија је укључена у PHARE фонд и потписала је први трговински споразумса ЕЗ

Двадесет година рада МКСЈ – испуњавање међународних обавеза Србијe или кршење људских права српских држављана

Представници оба комитета су сагласни да ће Шешељев повратак у Србију позитивно утицану на неопходне политичке промене и поновну афирмацију Српске радикалне странке као и на враћање Србије са погубног европског пута на пут сарадње са пријатељским државама, првенствено са Руском Федерацијом.

Почетком јула 2013.године Литванија је преузела шестомесечно председавање ЕУ. Тим поводом, у српским медијима је објављено неколико интервјуа (на ударним местима) са литванским званичницима.