Подешавања / Settings

Уколико све буде као што је планирано, сви учесници ће, као и у „најлуђој“ ноћи, испред Скупштине Србије наступати без надокнаде, па град неће морати да финансира догађај.

Боеми су се прво скупљали у винаријама у Карађорђевој улици, па су се полако селили ка „Дарданелима“ и „сливали“ ка Скадарлији.

Čudo su moguća i to usred Beograda – uverite se i sami!

Уживајте уз староградску песму,
Скадарлија, Скадарлија
коју је певао ненадмашни
Тома Здравковић.

Милоња Мишко Лекић, један од најпознатијих и најцењенијих људи у нашем угоститељству. Угостио је многобројне домаће и светске политичаре и пун је разних анегдота из тих сусрета. Један шешир је прославио професора Косту Вујића, а „Три шешира“ професора угоститељства Милоњу Мишка Лекића (70). Мада званично у пензији, Лекић још није „накривио шеширић“, већ и даље […]

Песници, глумци, писци и сликари дали су душу овој београдској низбрдици још пре више од 100 година У неко доба ноћи, а било је то крајем 19. века, на обали Дунава један наш чувени песник и сликар затражио је дозволу да пређе у Земун, у оно време у иностранство. На питање управника полиције које му […]

Албански сепаратиста после цепања Космета од Србије цепа ракију у кафани, и још пева српске националне хитове. Живељи!Азем Власи је некад цепао Космет од Србије, а сад цепа само ракију – и то у Србији! Бивши косметски функционер ухваћен је прексиноћ око 23 сата како усред Београда, у боемској Скадарлији, пије српску шљивовицу, популарну „жуту […]

БОЕМСКИ ДАНИ ЈАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋАСтара кривудава Скадарска улица, по којој је цео крај добио име Скадарлија, почетком двадесетог века до другог светског рата, била је царство београдске боемије, али истовремено и културно састајалиште великана позоришне сцене, пера, мисли, кичице.Овај чаробни крај Београда, вољени кутак поезије и романтичне историје, познат по дрвеној калдрми, гасним фењерима међу расцветалим […]

КАФАНСКИ МЕРАК СТАРОГ БЕОГРАДА ЦИГАНСКО СОКАЧЕ Веровали или не, Скадарлија је до 1825. године била пољана са рупчагама кроз коју је текао Бибијин поток. Насељавали су га Роми након 1830. године када је прочитан хатишериф, зато што нису имали други слободан простор. Десетак година касније то је било насеље са много страћара и вијугавим сокацима, […]