Подешавања / Settings

Срамота: Сарадница бившег лидера САД Мињон Мур саветовала га 1998. да скандал због прељубе „испегла“ акцијама у свету; Њујорк тајмс наводи да је њена идеја била да се Клинтон позива на Бога и да на тај начин подупре своје политичке идеје.

Том приликом је договорено да ХРТ уступи Американцима свој предајник Кула у Бељу у Славонији за емитовање програма усмерених на Милошевића и режим у Београду.

На конференцији „НАТО и југоисточна Европа“, у организацији Атлантске инцијативе у сарадњи са амбасадом САД

Срби траже вођу. Неког да реши њихове проблеме. Прво беше култ Тита, потом Милошевића, данас је на том путу Вучић.

Влада ДОС покушала је да спасе бившег председника СРЈ Слободана Милошевића исте ноћи када га је свргла с власти октобра 2000. године, понудивши му да га склоне у Москву, где му „нико не би ништа могао“.

Поводом годишњице од убиства некадашњег председника Србије и СРЈ, Слободана Милошевића, у Хашком трибуналу, делегација Српске радикална странке, на челу са генералом Божидаром Делићем, посетила је Милошевићев гроб у Пожаревцу и положила венац.

Слободан Милошевић је епоха, кључни и трагични прелом у историји Југославије.

Београд – Осам година од смрти бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића навршава се 11. марта.

Председник Русије Владимир Путин могао би да постане нови Слободан Милошевић, оценио је уредник Гардијанове рубрике Вести из Европе Ијан Трејнор.

Запад није могао да трпи дугогодишњег лидера Југославије Слободана Милошевића, непопустљивог и трвдоглавог, који је до краја веровао у комунистичке идеале и бранио интресе не само Срба, већ и других народа бивше Југославије.

Оно што је већини грађана у Србији очигледно а што не виде или не желе да виде поменути професори јесте да је домаћа јавност Милошевића доживела (и поред деценијске кампање против њега) као националног лидера који је у времену распада државе и међуетничких сукоба покушао да помогне Србима преко Дрине, али и да сачува Србију од рата.

Милошевић јесте на једном састанку са Кадијевићем рекао да би хапшење сто људи све решило.

Слободан Милошевић ће заувек остати упамћен као анти-империјалистички лидер који је дао свој живот да спасе Србију од канџи царства.

Кукавице су наметнули санкције Србији, али та музика показује моћи СР Југославије и српског народа под врховним командантом Војске Југославије и председником Савезне Републике Југославије Слободаном Милошевићем – наводи Маурицио.

Након распада Совјетског савеза, Регану, с којим сам се сусретао, честитао сам јер је то означило крај “царства зла”, како је он називао СССР. Али моје посебне симпатије иду према Махатми Гандију, великом политичару и још већем човеку – прича престолонаследник Александар.

Другог јуна (1999) Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин су у Београду код Милошевића. Џон Сојер, Блеров саветник за спољну политику и касније шеф контраобавештајне службе МИ6, јавља да су Руси прихватили договор који „испуњава све наше захтеве“, али да остаје проблем око конфигурације НАТО трупа на Косову, посебно није до краја решен проблем команде и контроле.

Британски премијер одлучио да ратом поправи лош лични рејтинг и заустави опадање подршке његовим лабуристима како би на изборима добили још један мандат.

У суботу, првог маја (1999. године) Камбел уноси у дневник („Сила и одговорност 1999-2001“): „Још једна непријатна ноћ на косовском фронту… НАТО је напао један мост, погодио путнички аутобус, па сам одмах предложио команди у Бриселу да морамо да припремимо две верзије (!)овог догађаја, док још нисмо знали шта се у ствари догодило.

Непосредно по потписивању Кумановског споразума о престанку оружане агресије Запада на Србију, после 78 дана вандалског разарања инфраструктуре од Косова до Војводине, Бил Клинтон, тадашњи председник САД, шаље поруку Тонију Блеру: „Морамо сада да гледамо даље од војне победе (!), да планирамо неку врсту Пакта за стабилност у Југоисточној Европи и на Балкану. Али, пре свега, морамо да се отарасимо Милошевића“..

Све је ту: од стварања режима личне власти, преко типа људи из кадровског окружења Главног политичара, униформности и безобзирности медијске пропаганде, па све до експлоатације идеолошких образаца којима се оправдава групно (кликашко) запоседање и коришћење државних ресурса и синекура.