Подешавања / Settings

Зато се аутошовинисти, чак и када напусте земљу, врло често оглашавају и враћају: тек у додиру са оним што мрзе, они имају осећај да су живи. Без властите земље коју мрзе, они су дословце нико и ништа. Можда су тек особе које се користе за приплод биомасе.

Након што је у Сибиру истраживао нафтне басене, млади инжењер Филип Илић (23) вратио се да знање примени у Србији. И не само да га примени већ и да њиме „покрене планету“.

Његов дијалектички алтер его, министар вањских послова, додаје: „Ни Руси не врше пресију на нас“. Ђаво би га знао што би то могло значити, али ето, ни они не врше пресију.

Значи војска се значајно бројчано смањила, па сад од границе са БиХ до Ваљева, немате ниједну војну касарну, ниједну војну јединицу. Једна бригада покрива целу територију Војводине.

„То је логично, ако се узме у обзир цели низ историјских разлога. Једна од тих чињеница је и то што је НАТО пре 20 година бомбардовао Србе у БиХ, а потом и Србију“, навео је Додик за руски портал вести „Лента.ру“.

„Можда људи у то не верују пошто смо морали да пошаљемо војску овде, у регион, деведесетих година, које су биле прилично контроверзне, али заиста смо желели да створимо ситуацију какву данас све више и више видимо“, рекао је он и додао:

– Посетићу мисију ОЕБС на КиМ и том приликом ћу разговарати и са Тачијем. У плану је да обиђем све мисије ове организације, и у оквиру тога је и одлазак у Приштину. То није билатерална посета.

Војислав Шешељ, лидер радикала, изјавио је вечерас у Краљеву, да кључ опоравка Србије лежи у подизању економије.

Да би била могућа, политичка борба радништва мора бити конституисана унутар синдиката, а вођена и изван њега. Њени носиоци морају бити синдикални функционери, али и учени политичари, правници и други представници народне и радничке интелигенције који ће умети не само да дефинишу опште циљеве радничке борбе, него и да радништву у акцији пруже сваку могућу подршку и заштиту, како на улицама и у фабричким круговима, тако и у парламентима, полицији, судницама и другим местима на којима се борба за остварење радничког права води.

Руска служба за ветеринарски и фитосанитарни надзор није дозволила улазак 19 тона кивија из Србије због неважећих документа и 20т млека у праху из Белорусије.

ОПШТИ ХАОС МЕЂУ СРПСКИМ ПЕДЕРИМА. Превирања у ЛГБТ заједници у Србији довела су до радикалног потеза транс особа – одлучили су да се отцепе! Тако ће устаљена кованица ЛГБТ остати без – Т.

Ово последње пророчанство које наводимо је интересантно, јер многи аналитичари сматрају да рат из Југославије јесте управо исти рат који се преко Космета води данас у Украјини.

Србија и Косово ускоро би требало да разговарају о даљој отплати дела јавног спољног дуга који се односи на обавезе дужника и корисника са територије КиМ.

Често се могу чути позиви на обнову монархије као државног уређења наше земље. Које би биле предности Србије са краљем уместо председником?

О „умањујућем национализму“ или шта Срби добијају ако се буду држали Немачке а одрекли ефективних спона са Русијом?

Већина београдских издања издваја ову главну мисао из књиге: „Турска се мора вратити на Балкан, али нам у томе сметају Срби и Грци“.

Брисел сузама не верује. Тако би се у неколико речи могла сажети најновија констатација Ивице Дачића о томе да у седишту европске бирократије често траже од Србије да се одлучи између Европске уније и Евроазијског савеза, и то упркос чињеници да се српски званичници готово свакодневно упињу у доказивању да је српски пут на западну страну света потпуно неупитан.

Ако дотле обезбеди пут у Сингапур, одмараће се и припремаће, а уколико јој буду недостајали поени, затражиће вајлд кард за нека од октобарских такмичења.

Односи између Бугарске и Србије имају веома лошу историју, која се до данас не може заборавити. Наша похлепа се у историјском смислу поприлично „нашалила“ са нама, били смо актери лоших вицева, а када смо и достизали до своје „величине“, често смо заборављали једни друге и правили грешке. Оно што нас сигурно спаја јесте етнички корен и пре свега религија у чије име и данас можемо да помогнемо и подржимо једни друге. Ако не будемо чинили тако, бојимо се да се не можемо надати ничему добром

Европа је сазнала 2014. године по чему се „ватњик“ разликује од „укропа“ и запамтила где се тачно налази Украјина која крвари, а лексикон је обогађен неологизмом „евромајдан“, разумљивим у свим крајевима Старог Света. Тобоже стихијска конфронтација народа и власти Кијеву постала је логичан наставак катастрофалних догађаја који су потресли Југославију, Либију, Египат и низ других земаља. О томе да ли је могуће ново понављање трагедије размишљају наши експерти.