Подешавања / Settings

Још 1522. године Турци су у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. У својој књизи „Старе кафане Београда“ др Видоје Голубовић каже да нема претензије да тврди како се београдска угоститељска радња звала баш кафана, и наводи да су се у нас, од самих почетака до данас, користила разна имена: караван сарај, хан, механа, мејхана, кавана, биртија, бифе, гостионица, ашчиница, крчма, бар, ресторан и, на крају, угоститељски објекат.

КАФАНСКИ МЕРАК СТАРОГ БЕОГРАДА ЦИГАНСКО СОКАЧЕ Веровали или не, Скадарлија је до 1825. године била пољана са рупчагама кроз коју је текао Бибијин поток. Насељавали су га Роми након 1830. године када је прочитан хатишериф, зато што нису имали други слободан простор. Десетак година касније то је било насеље са много страћара и вијугавим сокацима, […]

КАФАНСКИ МЕРАК СТАРОГ БЕОГРАДА Незаменљиво, незаобилазно, непроцењиво, неодољиво и никад превазиђено место за провод, славље и разбибригу, за певање и плакање, састанке и растанке, полемике и придике – увек је било и биће кафана. И њена теорија, пракса и филозофија у малом која се темељно учи. Зато је од памтивека сабирни центар и господе и […]

Кад је Мика Алас свирао боемима Само у периоду од 1860. до Другог светског рата Београд је имао више од хиљаду кафана и механа. Оне су биле стециште боема, центар јавног живота, али и места у којима су се доносиле крупне политичке одлуке. Београд је, не тако давно био чувен по својим кафанама, које су […]