Подешавања / Settings

О доживотном председнику СФРЈ смо чули до сада многе приче, али сем податка у биографији да је Јосип Броз Тито био у затвору 1928. године о том периоду живота омиљеног сина наших народа и народности се мало зна. Телеграф вам доноси причу о “робијашким даним” МАРШАЛА, као и слике из овог периода!

Задовољство је причати с вама, духовит сте човек. Нешто сам приметио код вас, морам то да вам кажем, овако тет-а-тет, одушевљава код вас тај рафинман, одмах се примети да сте човек од укуса, посебан. Шта ће вам Стаљин? Видите како се он обрачунава, какви су то поступци, ја се не бих заваравао, шта ћете кад на вас дође ред?

Пуковник Mекдауел је средином септембра известио да Нојбахер нуди савезницима договор о комплетној предаји Немаца.

Овај документ који је пре неколико деценија нестао из свих архива југословенских обавештајних и цивилних служби има немерљиву историјску важност, сагласни су историчари и правници.

Чувени доктор Предраг Лалевић, први анестезиолог у послератној Југославији и последњих 16 година лични лекар Јосипа Броза Тита, у великој исповести за нови број Недељника први пут открива непознате детаље из Титовог живота, као и његове последње дане.

Коначно креће оставинска расправа о подели имовине супруге доживотног председника СФРЈ Јованке Броз, а од овог рочишта очекује се и покретање с мртве тачке и расправа о наслеђу Јосипа Броза Тита која је ушла у 33. годину!

Занимљива је прича да је Тито чак и у овој сали демонстрирао моћ гостима, у смислу “зна се ко је газда”.

Историја Србије проткана је злоупотребама државне бирократије у сврхе личног богаћења. Може ли се доношењем Закона о пореклу имовине томе стати на пут?

Британски покушај изгласавања Резолуције о Сребреници, која је имала за циљ да Србе историјски жигоше као геноцидан народ, са свим последицама које из тога проистичу, захваљујући Русији није славно завршио, али је свакако донео одређене последице и поуке, не само у политичком смислу. Једна од њих, која се очигледно Британцима не допада, јесте одговарајуће отражњење у српској јавности везано за континуитет антисрпског деловања британске Круне кроз историју.

У неким акцијама које је организовала тајна полиција криминалци нису били свесни своје улоге

Европа се те 1952. године навикавала на време после рата. Хладни рат се разбуктавао, мада је тада још главна ствар био унутаркомунистички сукоб “братских” земаља – Југославије и СССР-а – који ће пољуљати стварану “политичку блоковски геометрију”

Мит – Јосип Броз или Амброз, Хрват или син пољске грофице Марије, ликвидатор у белим рукавицама, аустроугарски поднаредник у Првом светском рату, шеф злогласне јединице совјетске тајне службе НКВД или клавијатуриста, енигматска змија, друг Валтер, хуманиста самоуправљања, диктатор или машинбравар, тројански коњ Комитерне или млинар. Без икакве сумње био је дресер примитиваца и малограђанских башибозлука.

Да је лик трагичног хероја србске повеснице, ђенерала Драгољуба Михаиловића, суштински битан за оно што се са Србима дешавало у 20. веку, није потребно много говорити. Његова недавна рехабилитација била је дуго жељена и чекана; први герилац окупиране Европе рехабилитован је зато што је титоистичко суђење, које га је лишило живота и части, било пука гротеска.

Европска унија одавно покушава да узме под своје „будно окриље“ све бивше републике Југославије које је после Другог светског рата скупио и ујединио Тито.

Због партијског карактера своје војске Тито је имао предност и у дисциплини официрског кадра, а Михаиловићеви одреди су и у Србији, а поготово у другим деловима Југославије, представљали више аутономне територијалне герилске јединице него праву субординисану војску. Тај проблем Михаиловића је затекао и у лето 1944, у јеку одсудне битке за Србију:

Једна од парола студентског протеста деведесетих била је „Искључи ТВ, укључи мозак“. Млади данас мало гледају телевизију. Информишу се преко друштвених мрежа, а управо оне амортизују незадовољство сиромаштвом, неправдом, системом. Пароле су заменили коментари који се углавном губе у сајбер простору, којим суверено владају ботови разних боја.

Гостујући на Краљевачкој телевизији у традиционалној емисији историјско-политичке тематике коју води историчар Милан Петровић, гостовао је 10 маја др Драган Петровић. Овога пута тема емисије је била Јосип Броз Тито – додатни час.

Ни сада, 35 година после Титове смрти, у неким градовима региона није престало сећање на тај празник, па ни његово обележавање.

Гледамо по медијима и друштвеним мрежама како се распламсала полемика између виртуелних партизана и четника. Повод је рехабилитација Драже Михаиловића. Да се разумемо, ђенерала Дражу Михаиловића је требало одавно рехабилитовати и дати му заслужено место у нашој историји као вођи једног од два антифашистичка покрета.

Када је 2006. године Скупштина Републике Србије усвојила Закон о рехабилитацији, мишљења стручне јавности била су подељена. Желећи да избегне компликовану и спору (а некад и законом ограничену) процедуру обнове поступка, законодавац се одлучио за решења која се концентришу само на то да ли је осуда или прогон био извршен из „идеолошких и политичких разлога“[1]. Тако је тежиште рехабилитације са чињеничних пребачено на формално-правне аспекте осуде.