Подешавања / Settings

Посљедњих година уобичајени српски поздрав побједи или неком успјеху су три високо подигнута и раширена прста (палац, кажипрст и средњи прст) десне руке. Ако упитате било којег Србина од када се овај поздрав користи међу Србима, најчешћи одговор ће бити: одувијек.

Како ништа није случајно, потез Шимунића дешава се на годишњицу ослобађања хрватских генерала и бојовника а који се одиграо прошле године у новембру месецу…

Демократска странка Србије тврди да збивања у Вуковару око ћириличних табли, али и дешавања на фудбалским утакмицама у тој земљи, показују да је дошло до „ренесансе усташтва“, на шта, сматрају у ДСС, српски званичници морају да реагују.

И краљевска влада и комунисти заташкавали податке о злочинима усташа у Другом светском рату. Истину знали и савезници и српски министри у лондонској влади, али су је прећуткивали – да су Срби жртве највећег етничког чишћења.

У неколико следећих сати снимак Шимунићевог фашистичког оргијања добија на интернету скоро сто хиљада лајкова. За неупућене, сто хиљада Хрвата оставило је на разним друштвеним мрежама поруку да им се свиђа Шимунићево призивање Павелићевог времена. Сутрадан, а ово посебно ваља имати на уму, ниједне службене реакције; ћути Иво Јосиповић, председник Хрватске (изјавио је само да не зна у којој мери је Шимунићев испад у сукобу са законом), ћути Влада Хрватске, реагује тек неколико новинара, Ћиро Блажевић објашњава да је Шимунић рођен у Аустралији и да нема појма ко су били Павелић, Артуковић, Лубурић. Речју, чиста будала. Неће да буде, што би рекли у Шојићевом крају.

Хрвати који живе у Француској тужили су америчког кантаутора Боба Дилана, јер је хрватску нацију упоредио са нацистима и озлоглашеном америчком расистичком организацијом Кју Клукс Клан.

Ајде што је „Џо“ Шимунић са гомилом на Максимиру скандирао „За дом – спремни!“ Није први пут. Шта сте очекивали? Страшније је што се званична Србија апсолутно неће побунити против тога. Ма дајте молим вас, па да се замере Загребу и Берлину, тим цивилизираним ЕУропским метрополама? Или Вашингтону, који је хрватску војску толико добро „учио демократији“ да је за њима 1995. остала пустиња – и Дан домовинске захвалности? А Србе је „усрећио“ стварањем неовисне Монтенигерије, Независне Државе Косове и „демократском народном револуцијом“ у Београду октобра 2000. Таман посла.

Светска фудбалска федерација (ФИФА) казнила је Фудбалски савез Хрватске (ХНС) са 50.000 швајцарских франака због инцидената навијача на мечевима са Белгијом и Шкотском у квалификацијама за Мундијал.

Његово преосвештенство владика бихаћко-петровачки Атанасије изјавио је данас у Београду да има информације да је у ливањском крају у току покатоличавање преосталих Срба.

Благоје Јововић, човек који је извршио атентат на Анта Павелића, кога је озлоглашени усташки вођа молио за милост, био је припадник бјелопавлићке четничке бригаде. Атентат је извршио да би осветио све жртве које су страдале од усташке руке.

ПОВРАТАК У ПРОШЛОСТ! Уочи утакмице коју је фудбалска репрезентација Хрватске давне 1995. играла са Италијом на стадиону “Пољуд” у Сплиту Златан Стипишић Џибони је заједно са публиком отпевао патриотску песму “Ми смо прваци” која се завршава речима: Бог и Хрвати!

Војници НДХ који нису успели да од Хрватске добију потврду о учешћу у тим формацијама, добили су је од наше земље.

У Народном музеју у Зрењанину је отворена излозба под називом „Били су само деца“, која сликом и речју приказује страдање 19.432 деце, уморене у усташком логору Јасеновац, током Другог светског рата са подручја тзв. НДХ.

2013. Ниш слави 1700. од Едикта о слободи православне вере који је проглашен у Милану. 2013. Ниш не прославља 100 година од устоличења свог јединог епископа који је уврштен у светитеље – светог Доситеја. На ову годишњицу Ниш је заборавио.

На данашањи дан 29. септембра 1991. у Бјеловару, дизањем у ваздух војног складишта, погинуо је мајор Милан Тепић, спасивши тиме своје војнике и наносећи тежак ударац непријатељу.

delic_zorka

Београд – Ако бисмо покушали да опишемо живот седамдесетшестогодишње Загорке Скиба из Копривне, прве речи гласиле би – живи сведок ужаса два најцрња стратишта Срба, Јасеновца и логора за српску децу, Јастребарског. Зорка, тада петогодишња девојчица, изгубивши оца и мајку, преживела је страхоте које човек не може да наслути ни у најцрњим мислима.

Хрватски навијачи, предвођени „Торцидом“, били су активни током недавне посете Београду. Сликали су се испред Храма, на „Маракани“, остављали усташке симболе свуда где су пролазили.

Партизанских злочина било је три пута више него усташких, за јасеновачке жртве криви су партизани, а у Хрватској се редовно организују антифашистичко-четничке прославе на рачун пореских обвезника.

Ево већ читав један век српска политичка “елита” води политику гурања жртве у загрљај џелата. Велики српски песник Јован Дучић болно ридајући за покланим Србима у НДХ, пише да је заједница убица и убијених могућа само у браку дегенерика.

Фехим Мускадић је рођен у Сарајеву, гдје је живио до Другог свјетског рата. Био је велики србофил и то никад није скривао. У Првом свјетском рату био је драговољац у српској војсци, гдје је стекао чин мајора. Носиоц је споменице Солунског фронта и највишег одликовања династије Карађорђевића, односно титуле витез Карађорђеве звијезде са мачевима.