Подешавања / Settings

Кери је изјавио да, ако Руска Федерација настави своју инвазију на територију Украјине, Америка ће учинити све да замрзне рачуне председника Русије у Швајцарској.

Испоставља се да Сједињене Државе могу да делују тако како су САД деловале у Југославији, у Ираку, у Авганистану и Либији, а да Русији није дозвољено ни да заштити своје интересе

Путину вероватно неће требати војна интервенција у југоисточној Украјини, али хоће да стабилизује стање у Кијеву

Путин није желео да директно некога оптужи, али је рекао да у свету постоје „многе силе, а да се неке од њих плаше величине Русије“.

Запад против Русије, по свој прилици, не води битку коју би морао водити, оценио је The Washington Post.

„Обраћамо вам се са молбом да нас подржите у борби за Отаџбину. Молимо вас да нам помогнете да заштитимо наше породице, децу и старе. Молимо вас да лично обратите пажњу на новонасталу ситуацију‟, прочитао је Пономарјов речи упућене Путину.

Постоји велики број митова о обавештајном раду Владимира Путина у Дрездену. Говорило се да је био „политички обавештајац“ – сакупљао је информација о политичарима и плановима непријатеља совјетског блока, од којих је најопаснијим сматран НАТО. Врбовао је сараднике – емигранте и немачке бизнисмене, добијао преко њих информације, анализирао их и отправљао у московски центар.

После три и по године забављања Људмила Шкребњова и Владимир Путин венчали су се 28. јула 1983, када је он имао 29 година. Годину дана касније, Путин је отишао на школовање у Москву где су га припремали за одлазак у Источну Немачку. У Дрездену је био од 1985. до 1990. године

Бивши заменик државног секретара САД и блиски сарадник Била Клинтона Нелсон Стробриџ Талбот прокоментарисао је на Твитеру тренутну ситуацију у Украјини, а председника Русије Владимира Путина упоредио је са Слободаном Милошевићем.

„Пирошке на Мајдану нису довољне да се спречи потпуни хаос у украјинској економији“, – додао је председник.

Руски председник упозорава лидере на тешкоће у испоруци гаса и опасност од крађе природног гаса који кроз Украјину иде ка европским потрошачима

Руски амбасадор у Србији Александар Чепурин посетио је данас у Београду председника Србије Томислава Николића и том приликом му је уручио писмо руског председника Владимира Путина, у којем он апелује на хитне консултације европских министара да би се обезбедиле испоруке и транзит руског гаса преко Украјине.

Без обзира на све препреке, гасовод „Јужни ток“ биће изграђен! Русија се не плаши санкција Запада због Украјине и ако до њих дође, своје енергенте ће преусмерити на Исток, где постоји једнак интерес као и у Европи. Москва не разуме зашто се Брисел меша у тренутно затегнуте односе Руске Федерације и Сједињених Америчких Држава.

Путин је на данашњем састанку с владом посвећеном украјинској кризи рекао да је тражење плаћања унапред у складу са уговором између Украјине и Русије али је затражио од Гаспром да се за сада уздржи од тог захтева док две стране не одрже „додатне консултације“.

Када је имао 13 година, Владимир Путин је отишао у клуб Труд да тренира џудо. А када се његов тренер Анатолиј Рахлин пребацио у спортски клуб Трубостритељ, при Лењинградском металуршком заводу, и Владимир је кренуо за њим. Ту је Путин 1975. постао мајстор овог спорта.

Цели низ дневних новина у Србији је пренео писање западних медија који се хистерично питају „Ко је Дмитриј Кисељов?“, и уз мноштво неутемељених осуда пружају натегнуто објашњење да се наводно ради о „новом главном Путиновом пропагандисти“, иако је реч о човеку који на аргументован начин систематски побија све неистине које се пласирају поводом збивања у Украјини.

Потписници су констатовали да је разлика између Крима и Косова у томе што је јужна српска покрајина прогласила независност због тога што је НАТО бомбардовао Србију и прекршио међународно право – нажалост, уз учешће Немачке.

Меркелова је ово саопштила на европском конгресу своје Хришћанско-демократске уније (ЕУ) у Берлину.

За 12 година Путин је повећао буџет Русије 22 пута, војне расходе 30 пута, БДП – 12 пута (Русија је са 36-ог места по величини БДП скочила на шесто),

НАТО се од распада СССР-а агресивно ширио ка истоку Европе, посебно у протекле две деценије. Током 1999. године, у чланство Алијансе ушле су Чешка, Мађарска и Пољска. Потом је уследило највеће ширење НАТО у историји – 2004. године седам нових чланица се придружило: Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија.