Подешавања / Settings

Анализирајући моралну страну европске политике царске Русије у 19. и почетком 20. века, професор права Е. Спекторски је закључио, да сталне оптужбе Запада на рачун Русије да је „незасити освајач и европски жандар” – нису увек злонамерне”. Наиме, западне псеудоелите су биле слепе да виде идеалистичко саможртвовање Русије током 19. века, поднето ради очувања европског […]

Бивши немачки канцелар Герхард Шредер критиковао је политику владе Ангеле Меркел према Русији, када је реч о ситуацији у вези са Украјином.

Јер, већ смо видели, нема ничег тако летаргичног и бедног као што је Србија која своја решења тражи у оквиру система, и ничег тако моћног као Србија која изађе из кутије. Знам да кошта, али знам и да, кад год смо глумили Чехе, нисмо личили ни на њих ни на себе.

Све ово што сада гледамо у последњих 20 година, од дана распада СФРЈ,већ се десило на почетку 1941.год. Исти актери, исти злочинци, исте жртве. И тада је Србија престала да постоји као држава, исто нам се и сада догађа. Разлика је једино у томе што је олош са Запада нашла прави начин да нас уништи.

Друго, сам СПС не контролише више посланике Пупса, а све мање и Јединствене Србије. Посебан проблем може бити и то да од преосталих посланика СПС нису сви до краја одани директно Дачићу (или се макар калкулише око тога), па он као такав више није тако важан по директној снази у Народној скупштини.

Аранжмани са Северноатлантском алијансом у јавности изазивају мноштво противречности, док политичари инсистирају на томе да ни СОФА ни ИПАП не приближавају Србију чланству у овој организацији.

Србија из више разлога никада неће постати суверена пуноправна чланица Европске уније, а најзначајнији разлог је да неће ништа суверено ни имати у својим рукама да унесе у њено окриље.

На Западу ништа ново! Једино нетрпељивост према Русима прераста у хистеричну мржњу, претвара се у фобију, достиже највишу тачку(ол тајмс хајест). Бивши генерал америчке војске Роберт Х. Скејлс са смијешком на уснама изговара у микрофон америчке телевизије „Фокс њуз” да „… у Украјини треба убијати што више Руса и тако ријешити проблем ове земље?!”

И жртва је пристала на свој део кривице: прећутним споразумом између Срба и Запада, запечаћеним 5. октобра 2000. постигнута је сагласност о кривици Једног Човека и једне политике. Жртва је поднета у готово општем консензусу народа и елита, више ништа није стајало на путу новом почетку.

Режисер Емир Кустурица оцијенио је да се на Западу не дешава ништа ново, једино што нетрпељивост према Русима прераста у хистеричну мржњу, претвара се у фобију и достиже највишу тачку. Си-Ен-Ен је током 90-их година сваку вест о немирима у Југославији почињао реченицом „Срби су традиционални пријатељи Руса“.

Бивши председник Чешке Вацлав Клаус изјавио је данас да није Русија одговорна за украјинску кризу већ Запад, објавила је чешка телевизија.

На одговор руског председника Владимира Путина није требало дуго да се чека: руска Северна флота дигнута је на изненадну проверу борбене готовости. Ангажовано је готово 40 хиљада војника, 41 ратни брод, 15 подморница, пуно више од норвешке вежбе „Удружени Викинг“.

Београд мора да води рачуна о односима са Москвом док се не нађе коначно решење за Косово и Метохију.

Нема ничег глупљег и опаснијег од тога да се са неким прво удружиш, уортачиш, вежеш своју судбину за његову, а тек после тога да сазнајеш са ким имаш посла.

А пре три године смо одлучили да се вратимо у Русију. Приближно годину муж и ја само размишљали где ће бити најбољи услови за две домаће културе – енглеску и руску: у Великој Британији (мој муж је Енглез) или у Русији – и изабрали смо Русију. Деца су за мене главни приоритет, а идеалних радних места има свугде.

Тежња Грчке да развија односе са Русијом последица је држања према њој Европске уније – оценила је британска телевизија ББЦ.

Недавно убиство Бориса Немцова у Москви многи су на Западу искористили да за тај злочин, директно или индиректно, оптуже председника Русије Владимира Путина.

Као део решења за Запад, Ђинђић је, од тренутка када је тражио да се статус Косова званично реши, постао део проблема.

Недавно је руски нафтни гигант Росњефт купио удео од 49% у нафтном терминалу у грузијској луци Поти од приватне фирме Петроцас у власништву грузијског пословног човека Давида Јакобашвилија, и одмах су се упалиле црвене лампице у земљама „капитализма“ и „слободног тржишта“.

Медијска демонизација Русије у западним медијима јако подсећа у свим аспектима на хајку коју су ти исти медији водили против Срба 90тих година. Видимо данас исте етикете, лажи, сличнеметоде деискредитације, да користе скоро идентичне технике у врло наставку медијског рата против слобобног света.