Изјаву председника Европског парламента Мартина Шулца да је за прикључење ЕУ неопходно међусобно признање Београда и Приштине, брже боље потрчали су да ублаже бриселски званичници. Тако европски комесар за проширење Штефан Филе подсећа да су „шефови држава ЕУ у децембру донели закључке о видљивом развоју односа и одрживој нормализацији, а не о потреби признавања“.
– Нема никаквих планова изван тога, поручио је Филе грађанима Србије које је изјава немачког политичара довела у стање шока.
Али, Шулц се не да. Његов кабинет је саопштио да председник ЕП остаје при својој изјави, те да је „рекао оно што је очигледно“.
За Душана Јањића из Форума за етничке односе, Шулцова порука представља „политички став већине европских парламентараца“.
– Добро је што је Шулц сада изашао са таквим ставом, јер би домаћи политичари морали да почну да усаглашавају да ли Србији сада треба да говори о коначном решењу питања Косова – сматра Јањић.
На питање да ли је Шулцова изјава можда производ српског окретања Москви, Предраг Симић, професор на Факултету политичких наука у Београду каже да о томе може само да се шпекулише.
– Ипак, таква изјава више упућује Србију на Русију, него што је одвраћа. Ако се стави пред дилему или ЕУ или Косово, онда је пре помислити да Србија нема шта да тражи у ЕУ, да појашњава став војне неутралности, то само води даљем удаљавању од ЕУ. После овакве изјаве, наредно испитивање јавног мњења могло би лако да покаже пораст евроскептицизма – оценио је за „Вести“ Симић.
У односима Србије и Русије неће бити радикалних промена, а сарадња ће бити фокусирана на реализацију већ постигнутих енергетских споразума, сматра Мирослав Јовановић, управник Центра за руске студије Филозофског факултета у Београду. Он мисли да ће Москва сачекати да види у ком правцу ће нове власти у Београду профилисати своје спољнополитичке приоритете, па ће онда у складу са својим интересима, профилисати политику према Србији.
Иначе, Кремљ је обзнанио да ће се Томислав Николић наредне недеље састати са председником Русије Владимиром Путином. Руски амбасадор у Београду Александар Конузин изјавио је да, осим подршке у решавању косовског проблема, две земље везује велика сарадња на неколико пројеката, од изградње Јужног тока, преко модернизације српске железнице, појачавања капацитета НИС-а до преузимања смедеревске железаре.
Ђелићев пријатељ
Мартин Шулц пореклом је из немачке покрајине Северне Рајне-Вестфалије. Изузетно добре односе има са бившим министром српске владе Божидаром Ђелићем. У Београду је гостовао прошле године на првом скупу Србија – ЕУ. У Европском парламенту памте га по сукобу са бившим италијанским премијером Берлусконијем који је Шулцу поручио да глуми “капоа“ у филму о концентрационим логорима.
Ајкуле су осетиле крв
Аналитичар Владимир Тодорић мисли да је Шулцова изјава последица процене да је нова власт у Београду у ситуацији да лакше попуштати под притиском.
– Ајкуле су осетиле крв и мисле да ће Србија, пошто је у тешкој економској ситуацији, европску правоверност морати да доказује толерисањем оваквих изјава, а онда и испуњавања непријатних услова – сматра Тодорић, додајући да би држава требало да реагује.
( Vesti online )







