Београд и Војводина доминирају у укупном извозу и увозу Србије док остали региони, а посебно, југ и исток државе заостају.
Разлози за то могу бити концентрација главних спољнотрговинских компанија у региону Београда и Војводине, али и недовољно развијена инфраструктура и мањи прилив страних инвестиција у на југу и истоку земље, оценио је потпредседника Привредне коморе Србије (ПКС) Михаило Весовић.
Према подацима Републичког завода за статистику, лане је највеће учешће у извозу Србије имала северна покрајина Војводина – 37,2 одсто, затим Београдски регион – 23,5 одсто, а за њима следе шУмадија и Западна Србија – 20 одсто, Јужна и Источна Србија 19 одсто…
С друге стране, највеће учешће у увозу имао је регион Београда 45,5 одсто, Војводине 30,3 одсто, Шумадије и Западне Србије 13,2 одсто, Јужне и Источне Србије 9,9 одсто.
Према потпредседнику Весовићу, велики број компанија које се баве увозом или извозом имају седиште у Београду где се царини роба, што статистика бележи као место уласка.
Међутим, то не значи, да ће све што је увезено завршити управо у том региону као и да је сва роба која се извози произведена баш у Војводини и Београду, објаснио је потпредседник ПКС.
Весовић је нагласио како “ипак, морамо да уважимо чињеницу да највеци део нашег извоза који бележи и суфицит јесте пољопривредно прехрамбена индустрија, а највећи део компанија које се баве производњом тих производа јесте концентрисан у региону Војводине и делом у Београду”.
Према Весовићу, доминација Београда и Војводине у укупном извозу и увозу Србије указује и на чињеницу да југ и исток земље почињу све значајније да заостају, а узрок томе је недовољно развијена инфраструктура и близина аутопута.
Због боље путне мреже и инфраструктуре Војводина и Београд су места где највећи инвеститори, светске мултинационалне компаније, желе највише да улажу што те регионе чини развијенијим и доминантних у спољнотрговинској размени, закључио је Весовић.
Нови Сад:Петроварадинска тврђава на дугом путу до Унеска
Израдом студије заштите, Петроварадинска тврђава је стекла све услове да од културног добра великог значаја прерасте у културно добро од изузетног националног значаја, изјавила је ауторка студије и виши стручни сарадник у Заводу за заштиту споменика културе Слободанка Бабић.
Студијом је тврђава свеобухватно обрађена и први пут су одређене њене границе, рекла је Бабићева.
Такође је истакла да истраживања указују да Тврђава испуњава све услове да буде проглашена за културно добро од изузетног националног значаја.
Она верује да ће ова прекатегоризација тврђаве омогућити лакши приступ домаћим и европским фондовима за заштиту споменика културе и лакше обезбеђивање средстава, наводећи да „сама чињеница да је нешто од националног значаја подразумева и да је приоритет“.
То ипак не значи да ће се Тврђава ускоро наћи под заштитом Унеска, казала је Бабићева. – Свака држава чланица Уједињених нација сва своја добра за која сматра да треба да уђу на листу заштите Унеска треба да ставе на своју прелиминарну листу и сваке године може да се са те прелиминарне листе предложи једно добро – казала је она.
Према њеним речима, од прошле године своју прелиминарну листу има и Србија и на њој није Петроварадинска тврђава већ смедеревска и тврђава у Бачу.
Петроварадинска тврђава, позната још као и Гибралтар на Дунаву грађена је у периоду од 1692. до 1780. године, а њен идејни творац је био маркиз Себастијан Вобан.
Панчево: КУД „Станко Пауновић” у Русији
На позив Министарства културе Руске федерације и Руске куће народних уметности КУД „Станко Пауновић“ НИС Рафинерије нафте Панчево кренуће данас у Русију где ће учествовати на два значајна фестивала у овој земљи:
7.Интернационалном фолклорном фестивалу који ће бити одржан од 30. августа до 4. септембра. После наступа у Москви, КУД Пауновић одлази у Владимир, град удаљен 180 километара од руске престонице на 12.Интернационални фестивал фолклора „Златни прстен“.
Ово су два најзначајнија фестивала у Русији, који се налазе и у календару Међународне организације фолклора ЦИОФФ.
-Фестивали су прилика да се прикажемо руској публици, рекао је Дејан Трифуновић, уметнички руководилац КУД „Станко Пауновић“.- Извешћемо програме од пет до четрдесет минута, а у оквиру тога ће бити заступљене кореографије свих етнокореолошких области Србије.
Понећемо и одговарајуће костиме које ћемо тамо представити, и надамо се да ће то руској публици бити интересантно.
Слободна зона у Зрењанину једна од најбољих на планети
Ако је веровати појединим светским економским стручњацима, Зрењанинци не морају да брину о томе да ли ће највећи банатски град доживети финансијски крах. Јер, по оцени магазина “ФДИ интелиџенс”,специјализованог за директне стране инвеститоре, који је огранак чувеног “Фајненшел тајмса” и који даје препоруке инвеститорима о најповољнијим дестинацијама за улагања, Слободна зона у Зрењанину једно је од најатрактивнијих места за инвестирање на планети.
Инострани магазин је, наиме, овдашњу Слободну зону, која је пролетос проширена на инсистирање бивше градске власти, уврстио на листу 50 најбољих на свету, од 10.000 колико их укупно има. О њеним погодностима најбоље говори податак да пословањем у њој трошкови могу да се смање и до 40 одсто. Пример уштеде у пословању – на увоз и извоз робе од милион евра, уштеда на ПДВ-у је 180.000, а у царинским дажбинама 200.000 – укупно 380.000 евра. То је довољно да се плати 80 радника за годину дана.
Основана 2005. године, Слободна зона Зрењанин дуго није успевала да се афирмише и за то време опслуживала је само једну већу фирму – словеначку “Колпу”. Након опремања и отварања две нове индустријске зоне – “Багљаш” и “Ечка – југоисток”, локална самоуправа је успела да изгура пројекат проширења Слободне зоне са шест, колико је до тада имала, на чак 98 хектара – уз обједињавање све три зоне.
Из индустријске зоне “Багљаш” у новом режиму пословања нашла се немачка фабрика за производњу ауто делова “Дрекслмајер”, тренутно један од највећих послодаваца у Војводини. Из зоне “Ечка – југоисток” у проширеној Слободној зони место је нашло десетак домаћих и страних предузећа, које су у завршној фази подизања својих капацитета, вредних 21 милион евра. Значајно је да је преко 50 хектара земљишта у зони “Ечка – југоисток” комплетно инфраструктурно опремљено и функционално повезано са Слободном зоном. То је изазов за друге компаније да дођу и започну пословање у Зрењанину, јер има још слободних плацева, уз заиста приступачну цену.
Из локалне самоуправе је почетком ове године саопштено да би пословање фирми које су приступиле Слободној зони омогућило да укупна вредност производње у овој години буде око 200 милиона евра, као и да се укаже реална могућност за отварање још око 2.000 нових радних места и ангажовање близу 3.600 радника кроз кооперативне послове у другим фирмама.
Какво је стање у овом тренутку и да ли ће та очекивања до краја 2012. бити испуњена, тешко је за претпоставити. Али, без обзира на рецесију, из неких компанија стижу оптимистичне информације о планирању умереног раста производње до 2015. Само “Дрекслмајер”, захваљујући успостављању сарадње са “Фијатом”, већ улаже 1,9 милиона евра у проширење погона и најављује запошљавање око 500 нових радника и повећање извоза на 178 милиона евра.
„Ечка – југоисток” велики адут
Зона “Ечка – југоисток” велики је адут Зрењанина у привлачењу страних инвеститора, јер је једна од најуређенијих у Србији, са комплетном инфраструктуром. Налази се одмах покрај пута Зрењанин – Београд, Бегеја и аеродрома Ечка. Такође, инвеститори који дођу овде, захваљујући близини Румуније и Мађарске, на вратима су ЕУ.
(Курир,Дневник,Војводина Кафе)







