Прочитај ми чланак

Вести са севера Србије 16.07.2012.г

0

Strawberry дрво постављено у Кикинди
Грађани Кикинде од данас могу да на једноставан начин, док шетају градом, допуне своје мобилне уређаје захваљујући соларном пуњачу који је постављен у центру града. Соларни пуњач под називом "Strawberry дрво" поклонио је мт:с општини Кикинда и њеним грађанима у сарадњи са компанијом "Strawberry energy".

Нови соларни пуњач за мобилне уређаје, који је постављен на Тргу српских добровољаца у Кикинди, грађанима омогућава да бесплатно допуне батерије својих преносивих уређаја – мобилног телефона, дигиталне камере, tablet рачунара или mp3 плејера.

Поред тога, у близини соларног пуњача омогућено је бесплатно сурфовање интернетом путем модернизоване мт:с мреже која омогућава пренос података знатно већим брзинама.

"Настојимо да делујемо одговорно у сваком месту у којем послујемо и због тога смо данас Кикинди. Верујемо да иновације попут овог 'Strawberry дрвета' могу да унесу нови квалитет у живот наших суграђана. Како је пуњач опремљен и мт:с мобилним интернетом, унапређена мобилна мрежа ће пружити свим грађанима сасвим ново искуство сурфовања на јавним просторима", изјавио је Радован Сантовац, руководилац Радног центра Телекома Србија у Кикинди.

"Strawberry дрво" високо је пет метара и окружено клупама, тако да истовремено може да буде и место за одмор 10 корисника док им се телефон пуни енергијом сакупљеном од Сунца.

"Данас, када се суочавамо са све већом потребом коришћења обновљивих извора енергије, треба грађанима такве технологије учинити лако доступним и упутити их како да их користе", казао је директор и оснивач компаније "Strawberry energy" Милош Милисављевић.

Подршком пројекту постављања соларних пуњача за мобилне уређаје, Телеком Србија је објединио своја настојања на пољу друштвене одговорности у области заштите животне средине, подршке предузетништву младих и улагања у заједницу.

Телеком Србија и "Strawberry energy" су у октобру прошле године поставили "Strawberry дрво" у Београду и представили преносиви модел соларног пуњача на овогодишњем АТП турниру.

У наставку сарадње, планирано је постављање соларних пуњача у још три града у Србији.

"Strawberry energy", победник "Недеља одрживе енергије 2011" у Бриселу, млада је компанија која се бави истраживањем и развојем у областима обновљивих извора енергије и одрживог развоја, вођена идејом "Учинити свет бољим местом".
 

Грејање у Руми скупље него у Београду
РУМА: На седници новог сазива румског парламента већином гласова прихваћен је предлог да цена грејања у Руми поскупи за чак 25 процената. За ову одлуку гласало је 23 одборника владајуће већине ( ДС – СПС – ДСС),док је свега пет одборника „напредњака“ било против, од укупно 43 одборника, колико броји румски параламент. Тако ће Румљани од 1. августа грејање плаћати више него Београђани. Нова цена је за стамбени простор 97,95 динара по квадратном метру без ПДВ-а, односно 195,90 динара без ПДВ-а по квадрату за пословни простор.

– Ово повећање ће се позитивно одразити на рад румског Јавног предузећа „Стамбено“ и омогућити несметано обављање основне делатности. Корекција се мора извршити због повећања цена основних сировина, да би грађани добили услугу на високом нивоу, а предузећу да се омогућити виши кредитни рејтинг – образложио је председник општине Рума Горан Вуковић.

Са 25 гласова за и шест гласова против румски одборници су прихватили и извештај о општинском буџету за претходну годину. Прилив средстава у румски буџет у 2011. години био је за око 20 процената већи у односу на 2010. Прошлогодишњи буџет је остварен са 72,43 одсто, што надлежни правдају свесном одлуком да се инвеститорима земљиште даје без накнаде, па су стога били и мањи приливи средстава у општински касу. То би требало да се надокнади запошљавањем лица са територије ошптине и пуњењем касе на основу пореза.

– Укупно остварени приходи и примања износе око 1,145 милијарди динара, односно 72,43 процента бруто планираних прихода и примања, док су бруто извршени издаци у истом периоду око 1,128 милијарди динара, односно 71,39 процената. У структури остварених прихода буџета највеће учешће имају приходи од пореза на доходак, добит и капиталне добитке и трансферна средства највећим делом из покрајинског буџета и приходи од пореза на имовину – истакао је председник румског парламента Ненад Боровић.

Одборници су поново именовали Радована Кузмановића за вршиоца дужности директора румског Музеја. Такође, Љиљана Аврамовић разрешена је чланства у управном одбору Дома здравља, а на њено место је изабрана Биљана Кулић. Председница савета друштвених делатности Ана Умићевић је резрешена те дужности, а новоизабрани је Сава Добић. Усвојен је и предлог о допуни одлуке о мрежи основних школа на територији општине Рума, што значи да ће Ириг и Стара Пазова добити по једно издвојено одељење за основно музичко образовање, а донета је и одлука о прихватању предлога о печату Комисије за комасацију, и о начелима комасације катастарске општине Марђелос.

Из радикала у демократе
На седници румског паралмента делимично је разрешена дилема о расколу у редовима румских радикала. Наиме, досадашњи председник румских радикала и „десна рука“ Војислава Шешеља др Александар Мартиновић је и званично напустио одборничку групу и на овој седници се изјаснио као „независни одборник“, док ће досадашњи први човек радикала у Кланку Сава Јовановић убудуће бити одборник Демократске странке. Тако сада одборничку групу СРС-а, уместо досадашњих седам, чине само три одборника и то Жељко Дошен, Петар Миловановић и Драган Илић.

– Румски Општински одбор СРС-а је остао јединствен. Изузев Мартиновића и Јовановића, сви остали су остали верни нашој опцији. Формирана је нова одборничка група, док за одборнице др Смиљу Лончар и Биљану Пековић још увек не знамо какву ће одлуку донети, јер до сада нисмо успели са њима да успоставимо контакт – казао је Дошен.

Према незваничним информацијама одборнице Лончар и Пековић ће следити Мартиновићеву одлуку, тако да ће сво троје, од следећег заседања, заступати интересе румских напредњака.

 

Летње радно време народне кухиње у Новом Саду
Корисници народних кухиња ће током лета, због високих температура, моћи да дођу по своје оброке од 9.30 до 11 часова, уместо од 12 до 14 часова, као што је то до сад било. Како сазнајемо из градске организације Црвеног крста,од намирница не недостаје ништа, а пројекат обухвата 1.000 корисника од којих се за 600 припремају топли оброци у објекту у Улици Лазе Костића 4а и у клубу пензионера „Олга Петров”, у Футошкој 67. За 400 суграђана који живе у приградским насељима обезбеђени су ланч пакети.

– Ланч-пакети се додељују оним особама које не могу да дођу до јавних кухиња јер живе у удаљеним месним заједницама где тај кувани оброк не може да стигне – објаснио је секретар новосадског Црвеног крста Страхиња Гобељић. – Због тога им се једном месечно дају пакети хране. Вредност једног ланч пакета једнака је вредости куваног оброка на месечном нивоу по једном кориснику. Пројекат народне кухиње, који у потпуности финансира Град, обухвата 1.000 корисника те до повећања броја корисника у односу на прошлу годину није дошло, а неће га ни бити, јер су ограничена финансијска средства овог програма.

Додао је да, поред народне кухиње, постоји и пројекат „Кухиња на точковима” у оквиру кога се непокретним или тешко покретним лицима, као и старијима од 65 година који живе сами, доносе оброци на кућну адресу.

Тренутно 25 суграђана користи ову услугу. Гобељиић је навео да су најчешћи корисници кухиње особе старије од 60 година, болесни, особе са инвалидитетом, вишечлане породице са петоро или више деце. То су примаоци материјалног обезбеђења породице, пензионери који имају пензије до 11.000 динара, као и људи који су притисле социјалне невоље. Да би неко могао да користи услуге кухиње, мора да донесе решење, уколико је корисник материјалног обезбеђења породице или чек од пензије, ако је пензионер са ниским примањима. Што се тиче вишечланих породица, како каже саговрник, родитељ мора да донесе извод из матичне књиге рођених сваког детета. Међутим, увек се поштује степен угрожености и они чије се стање процени као најугроженије, добијају прва места на листи корисика.

Сва неопходна документацијуа донос се на адресу Црвеног крста, Улица Пионирска 12, а потребне информације могу добити на број телефона 6622-755.

Све више потенцијалних корисника
У Новом Саду тренутно има 600 корисника народних кухиња и око 400 оних који добијају ланч-пакете. Директор новосадског Центра за социјални рад Гојко Вујновић недавно је изјавио да је број људи којима је неопходан овај оброк знатно већи и у Новом Саду и читавој Војводини, посебно ако се узме у обзир да само у Новом Саду има 2.600 породица корисника новчане социјалне помоћи, што је око 6.700 људи.

– Тим пре што имамо око 2.100 нових захтева за новчану помоћ од којих неће сви бити прихваћени. Ово повећање је драматично, а још је драматичније повећање захтева за једнократне и интервентне помоћи, који су у односу на летње месеце повећани више него дупло – рекао је Вујновић.

Додао је да Центар ипак тренутно нема никога на чекању ко би могао да буде уврштен међу кориснике народне кухиње, оцењујући да је људе вероватно срамота или можда једноставно нису обавештени.

 

Зоран Френц поново први
ЕЧКА: Професионални пилот путничких авиона и члан Аероклуба „Ваја” из Београда Зоран Френц победник је 58. Националног првенства Србије у ваздухополовном једриличарству, одржаном од 5. до 15. јула на аеродрому „Ечка”, код Зрењанина.

 Френц је задржао победничку титулу јер је и лане био први на овом шампионату. Друго место на овогодишњем првенству припало је Бранку Стојковићу, машинском инжењеру који ради у Канади и који је четири пута до сада био првак државе у ваздухопловном једриличарству, док је трећу позицију заузео професионални пилот Бранко Благојевић, рођени Сарајлија и члан Аероклуба „Зрењанин”, који је и прошле године остварио исти резултат.Национално првенство на аеродрому „Ечка” организовали су Ваздухопловни савез Србије, Савез једриличара Србије и АК „Зрењанин”, један од најстаријих и најтрофејнијих домаћих клубова, основан 1929. године. Учествовало је осам такмичара из аероклубова „Сремска Митровица”, „Ваја” из Београда, „Зрењанин” и „Долењски леталски центар” из Словеније.

Главни судија Мита Вуковић вели да је у току првенства пређено 9.068 километара слободног прелета за 72 лета и 232 сата летења једрилицима. Шлеперски авиони су налетели више од 10 сати у 82 лета.

– Судијска екипа се захваљује такмичарима на спортској и фер борби, другарском и љубазном опхођењу, како међу собом, тако и према судијама – поручује Вуковић.


Делта аграр проширује воћњак у Челареву
Делта аграр планира да воћњак у Челареву прошири са постојећих 350 хектара на 600, а касније и на 1.000 ха. Поред повећања површина под воћем, приоритет Делта аграра биће и повећање извоза, као и ширење сарадње са индивидуалним произвођачима не само у производњи јабука, него и узгоју свиња, изјавила је потпредседница "Делте" Јелена Крстовић.

Примена најсавременијих европских технологија у свим областима пословања као што су оне које се користе на имању у Челареву и фарми свиња, већ неколико година уназад је фокус компаније Делта аграр, истакла је Крстовић.

"То је нешто што ћемо наставити кроз довођење нових пројеката и партнера у Србију, али ћемо и даље наставити сарадњу и кооперацију са индивидуалним произвођачима", казала је она.

Крстовић је навела како је чињеница да "Делта" као велика компанија са ресурсима, капацитетима и знањем може да се бави и примарном производњом, али и извозом, дистрибуцијом, склапањем партнерстава и комплетном логистиком.

Према Крстовићевој, најпродуктивније би било уколико би се примарном производњом бавили индивидуални произвођачи у Србији, а да "Делта" и остале компаније "преузму могућност, али изазов извоза".

"У том смислу држава треба да одигра активну улогу у креирању амбијента и оквира где би индивидуални произвођачи са својим капацитетима били конкурентни на домаћем и тржишту у региону и да на тај начин створи прилке да се увежемо у систем који ће изнедрити капацитете за извоз за шта нам је потребан квалитет производа и конкурентност", рекла је Крстовић.

Крстовић је као пример навела "руско тржиште које је веома специфично, велико и захтевно, а тамошњи потрошац захтева квалитет."

"Снагу требало фокусирати на то да се у Србији произведе што више квалитетног воћа и поврћа и онда је могуће комплетну количину извести на руско тржиште," закључила је потпредседница Делта холдинга Крсто.

 

(Дневник, Војводина кафе)