Прочитај ми чланак
Могућа забрана извоза пшенице и кукуруза
Суша преполовила приносе – држава мора да реагује доношењу забране извоза појединих култура.
Како је сада најгора ситуација с кукурузом, ових дана се као веома могућа опција помиње спуштање рампе за жито. Заговорници те мере указују на то да би, ако то не уради техничка влада, први потез нове владе морао да буде увођење забаране за извоз пшенице и кукуруза барем до краја године, док се консолидују редови и увиди каква нам је заправо летина. По њима, та мера је просто неопходна за стабилизацију цена на домаћем тржишту јер се, с обзиром на умањен род, очекују значајнија поскупљења намирница, а потребно је и да се спречи неконтролисан извоз жита док се не увиди какви су нам биланси и како смо прошли с летином; јер функција држава је да се брине о поребама својих држављана а не о профиту великих предузећа.
– Много је прича о забрани, али доношење такве одлуке је компликовано јер би мишљење требало да усагласи одређен број министарстава па онда да такав предлог поднесу Влади. Стога није реално очекивати мере забране барем с техничком Владом, већ тек када нова влада буде изабрана – каже за „Дневник“ Вукосав Саковић из „Жита Србије“.
Међутим, с друге стране, он напомиње да смо као држава преузели разне обавезе, па би и доношење забране морало да се сагледа у том светлу. Наиме, потписали смо споразум о трговини с ЕУ, као саставни део ССП-а, и обећали да нећемо предузимати никакве додатне мере, што вероватно подразумева и усаглашавање ставова наше канцеларије за придруживање с Бриселом.– Када се о тој мери прича, углавном се помињу две робе – пшеница и кукуруз, али ће се сигурно и уљаре огласити када за то дође време – додаје наш саговорник.
Елем, сада је главни разлог који би до забране извоза могао довести – суша на њивама кукуруза. Она је попримила размере катастрофе и процењује се да ће род бити преполовљен, што ће у том случају бити на ивици наших потреба. Ипак, процена штете реалнија ће се моћи дати иза кише која се најављује.
Али, евидентно је да је штета огромна и да ће губитак на парцелама на којима у протеклом периоду није пало ни капи кише бити стопостотан. Под претпоставком да ће принос бити 50 одсто мањи, то је штета на 3,5 милиона тона кукуруза. С обзиром на то да је жуто зрно по тони сада око 200 евра, реч је о штети од 700 милиона евра у производњи кукуруза. Објективно, штета је близу тога, веле стручњаци. Ако томе додамо и штете на соји, шећерној репи, те оне које су мразеви изазвали на воћу и поврћу, ситуација је заиста озбиљна.
Биће актуелна тема…
– Очекивати забрану преко ноћи није реално, а незахвално је говорити и о томе да ли је она неопходна или не јер је много аргумената и за и против – каже Саковић. – Што се пшенице тиче, сигурно је да је имамо довољно, чак и више него што овој земљи треба. Домаће потребе су, наиме, око 1,6 милион тона а жетва је завршена с 1,9 милионом тона а имамо и 100.000 тона прелазних залиха. С друге стране, ако се неко плаши прекомерног извоза, ако желе да се цене лимитирају на домаћем тржишту, да не расту, једна од мера би могла бити забрана извоза, као што би могла бити и нека друга мера, попут укидања царина на увоз. У сваком случају, сигуран сам да ће то бити актуелна тема у наредном периоду, а нисам сигуран да се неће завршити забраном.
Новосадски детерџент пере у Анголи
Новосадска фабрика детерџената и кућне хемије „Албус”, која послује у саставу система „Инвеј”, почеће крајем јула извоз у Анголу испоруком првог контејнера од 20 тона прашкастих детерџената „аксал” и „макс цитрус”.
По речима генералног директора Милорада Вукојевића, преговори су трајали месецима, у једном тренутку били су чак у прекиду, али је у сарадњи с водећим дистрибутерима, на крају договор постигнут, тако да је „Албус„ постао прва хемијска фабрика у Србији која извози Анголу.
Како се наводи у саопштењу „Албуса”, у плану је да се асортиман извозних производа за афричко тржиште прошири, пре свега производима који имају дугу традицију и квалитет и на тржишту су дуже од века.
Вукојевић је напоменуо да је после приватизације 2005. године интензивно улагано у модернизацију погона, али и подизање додатног квалитета већ доказано добрих производа, што је с реорганизацијом фабрике дало очигледне резултате. Уведени су стандарди квалитета, освојени нови производи, посебно колекција кућне хемије„Tash all in hause”, програм за купање „Every day”, а редизајнирана је и беби-колекција „пега”.
Тоне бродоградилиште у Бачком Моноштору
Продаја бродоградилишта “Тератрејд–Бродоремонт” у стечају у Бачком Моноштору није успела јер није било заинтересованих купаца и тиме је агонија те фирме, која не ради већ две године, настављена.
– Имовина бродоградилишта понуђена је на продају у три одвојене целине, а то су грађевински објекти, земљиште и опрема, који су процењени на 89 милиона динара, затим баржа носивости 460 тона, процењена на 18,6 и недовршени танкер, који је пре увођења стечаја рађен за купца у Холандији, чија вредност је тренутно 105 милиона динара – рекао је стечајни управник Милорад Вељовић. – Те цене, међутим, нису биле обавезујуће за купце, али није било понуда па ће нова продаја бити негде средином августа.
Уколико понуђена цена буде мања од од половине вредности, на такву продају сагласност мора дати одбор поверилаца.
Фирма “Тератрејд” из Београда Ненада Голијанина и Владимира Шекеровског већински је власник бродоградилишта, односно 93 одсто његовог капитала, пензијски фонд има 5,5 а преостали део припада радницима.
Стечај је у бродоградилишту отворен 21. марта прошле године, и тада је на евиденцију Националне службе запошљавања отишло 130 радника. Дуг бродоградилишта је пет милиона евра, а највећи повериоци су ОТП банка и банка Интеза, које потражују око 300 милиона динара. Пореска управа потражује десет милиона динара а 130 радника на име неисплаћених зарада 48 милиона. Ј. П.
Уместо да се прогласи стечај боље би било банкама дати на управу бродоградилишта. И кредит је роба као свака друга, зар мора сваки кредит да се врати? Када фирма произведе више робе него што може да прода да ли и тада држава прискаче у помоћ и санира губитке тог предузећа?
Банке ће већ наћи начина да буде бродоградилиште у функцији и профитабилно ако га не могу као стрвинари продати, део по део. Спас из овог хаоса у којем је упала Србија и свет лежи у томе да и банке снеосе последице кризе, а не да се залажу за социјализам (државну помоћ) када су у банкроту, односно сурови капитализам (када профитирају).
Џиновска кајгана за Гиниса
Житиште: Концертом „Амадеус бенда” на главном тргу и журкама у дискотекама, кафићима и ресторанима, прексиноћ је у Житишту завршен шести по реду „Чикен фест”, манифестација која се од 2007. године организује у славу пилета.
Јер, живинарство је међу мештанима ове мале средњобанатске комуне препознато као значајан економски потенцијал а овде послује и компанија „Агрожив”, домаћи лидер у преради живинског меса, која упошљава на стотине Житиштана. „Агрожив” је и ове године био покровитељ „Пиле феста”.- Манифестација се поново ослонила на компанију „Агрожив” и то је сасвим очекивано, јер се бави једном врстом промоције пилета. Наравно, „Чикен фест” је реклама и за само Житиште. Очекујемо да се захваљујући њему чује за наше место и да људима са стране покажемо да можемо направити нешто лепо и занимљиво. А крајњи циљ је да наше младе задржимо у овој средини и да привучемо инвеститоре – поручио је менаџер манифестације Станко Влаисављевић.
Стиче се утисак да су организатори овог пута, понајвише у односу на раније године, заборавили на квалитетну медијску промоцију. Зато је „Чикен фест” прошао малтене незапажено. Али, они који су били на њему веле да атрактивности није мањкало. На главној бини, постављеној у центру Житишта, тик до статуе филмском боксеру Рокију Балбои, током петка, суботе и недеље, у вечерњим сатима, ређали су се концерти „Гаравог сокака”, Жељка Васића, „Зане” и „Амадеус бенда”.
Целулоидни јунак ког је на великом платну овековечио Силвестер Сталоне, подигнутих песница, посматрао је шта се око њега дешава и како се забављају домаћини и њихови гости. Ова статуа, која је својевремено изазвала велику пажњу домаћих и светских медија, свечано је откривена управо на премијерном „Чикен фесту”, 2007. године.
Било је занимљиво и током подневних сати. Најмлађи посетиоци имали су прилику да се играју у лавирниту, справљеном од бала сена, одржана је и друга „Весела бегејска регата”, неки су се такмичили у кувању пилећег паприкаша, а они са храбрим срцем песнице су укрстили на „Бокс вечери шампиона – Друга Рокијева рукавица”. Један од заштитних знакова житиштанске манифестације јесте справљање џиновске кајгане. Ове године вредне домаћице испекле су кајгану од 1.006 јаја, што је за једно више у односу на лане. Јер, сваке године овај оброк бива већи за једно јаје, чисто Гинис да убележи у својој књизи.
Уловљено 246 килограма рибе
ЕЛЕМИР: Треће надметање у риболову на сома бућком „Елемирска сомијада” надмашило је два досадашња такмичења, и по броју учесника, и по улову и рекордном примерку уловљеног сома.
Чак 27 екипа, 17 више него лани, одазвало се позиву Удружења спортских риболоваца из Елемира, и у недељу се отиснуло чамцима низ Тису, код излетишта „Бабатово”. Међу риболовцима је била и једна дама, Војислава Васиљевић из Титела, којој је то било прво учешће на такмичењу у бућки.Улов је био изнад очекивања – 246 килограма и 190 примерака сомовине за пет сати пецања. Највећи збирни улов од 32,7 килограма и 22 примерка, имали су Саша Пурков из Елемира и Александар Петров из Зрењанина, а Јанош Шоти и Бојан Прокин, тим из Аде, уловио је највећег сома од 10,25 килограма. Сви примерци, међу њима и најтежи од преко10 килограма килограма, након мерења враћени су у Тису, осим неколико угинулих који су завршили у лонцу.
– Конкуренција је била жестока. Наступили су искусни двојци из Кањиже, Аде, Титела, Мола, Сенте, Шапца, Зрењанина, Тараша, Бољевца, Сегедина, и четири екипе из Елемира – каже председник елемирског удружења Душан Ћургуз
Куваранције у центру пажње
Бачко ПетровоСело: У организацији Месне заједнице Бачко Петрово Село наредног викенда ће се одржати традиционална манифестација Петровоселски дани.
Садржајан програм тродневне манифестације омогући ће да свако од посетилаца нађе задовољство за себе. Ипак, кулинари као учесници и гости као дегустатори биће у центру пажње. Јер, сваког дана ће, између осталих садржаја, бити кулинарско такмичење, што значи да нико неће гладан остати.- Првог дана у петак, куваће се у дворишту Земљорадничке задруге Тиса у центру села пилећи паприкаш и припремати салата од свежег краставца, сутрадан ће се у рекреативном центру на речици Чику одржати такмичење у кувању говеђег перкелта, а у недељу на Стрелишту у селу чобани организују такмичење у кувању овчијег паприкаша. У вечерњим сатима на рукометном игралишту ће бити пригодан шаренолики забавни програм.
Клуб сликара аматера „Да Винчи“ ће се у сали Шах-клуба представити изложбом слика, а у центру села организују сликарску колонију. Удружење жена ће приредити изложбу ручних радова и производа од краставаца. У суботу од 16 сати на месној пијаци ће бити вашар. На фудбалском игралишту крај Тисе ФК Јединство у суботу одржава пионирски турнир, а сутрадан на обали Тисе УСР „Кечига“ организује такмичење у спортском риболову рекао је секретар Месне заједнице Бачко Петрово Село Золтан Киш.
Сви заинтересовани, без обзира на место становања, могу да се пријаве за такмичење у кувању пилећег паприкаша Валерии Дока на телефон 063/531058, кулинари говеђег перкелта пријављују се Агнеш Ђере на број 021/803822 или 063/1380516 и такмичари у кувању овчијег паприкаша Јаношу Баршиу на телефон 063/1728080. Риболовци више информација могу добити од Ласла Винцеа на телефон 063/661246, а учесници вашара од Атиле Сабоа на број 062/8990497.
(Дневник, Д.П.З)
