Одлуком владе Руске Федерације историјско-меморијални комплекс „Руски некропољ“ у Београду уписан је на листу објеката од историјског и меморијалног значаја за Русију.
Ово је саопштио Анатолиј Лисицин, представник Јарославске области у Савету Федерације (горњем дому парламента) РФ.

Према његовим речима, у оквиру пројекта рестаурације „Руског некропоља“ биће реконструисане четири руске парцеле на београдском „Новом гробљу“, где су сахрањени војници руске армије.

Планирано је да се обнови спомен-костурница и 758 гробних места.

Пројекат обухвата и ремонт Иверске капеле и изградњу звоника чије подизање су у своје време одложили руски емигранти због недостатка новчаних средстава.

 На „Руском некропољу“ се налазе гробови учесника Првог светског рата, међу којима 124 генерала Руске царске армије, 3 адмирала Руске царске флоте и 280 пуковника и капетана 1. ранга Руске царске армије и флоте.

Руски некропољ
Огроман талас руских емиграната после Октобарске револуције запљуснуо је Србију. Охрабрени топлим дочеком, као и средином, доста њих је и остала да живи у Београду. Природним сплетом околности многи од њих су и напустили овај свет на територији Србије.

Њихова тела почињу да сахрањују на Новом гробљу у Београду. Временом се број сахрањењих повећава тако да настаје неколико руских парцела на Новом гробљу.
На идеју велике књегиње Свјатополк-Мирске руски емигранти почињу изградњу Иверске капеле на Новом гробљу (оригиналну капелу су у Москви бољшевици срушили 1929. године). Капела по пројекту В. Страшевског је саграђена 1931. године.

У њој је сахрањен митрополит Антоје Храповицки, а око ње духовна елита руске емиграције.
Неколико година касније по плану архитекте Иверске капеле почиње изградња меморијалног споменика „Руска слава“. У основи споменика налази се гробница руских војника који су погинули у Првом светском рату борећи се за Србе. На споменику стоји следећи натпис: „Вечна слава императору Николају II и 2.000.000 руских војника Великог рата“.

Некропољ у себи чува посмртне остатке руских великана. Издвојићемо неколико њих: архитекте Николај Краснов, Виктор Лукомски и Петар Анагности; слависта Степан Кулбакин; византиста и теолог Георгије Острогорски; богослов проф. Сергеј Тројицки; математичар Николај Салтиков; балерина Нина Кирсанова; оперска певачица Софија Драусал; писац Јевгеније Аничков; сликари Степан Колесников, Леонид Шејка и многобројни други.

Сећање на своје пријатеље карактерише етос сваког народа. Ми смо на том испиту до сада небројано пута пали. Не допустимо да и после обнове некропоља опет у заборав падне ово свето место руско-српског пријатељства.

(Руска реч; ИВАН ГРБИЋ)